Jakov Sedlar šokiran izveštajem Stejt departmenta

Reagujući na taj izveštaj, hrvatski filmski reditelj i producent kaže da su optužbe protiv njega apsolutne neistine.

"Kad sam juče čuo za taj izveštaj, moram priznati, bio sam šokiran, jer je u onom delu koji se odnosi na mene rečena totalna, apsolutna neistina. Naime, ja nikada u životu nisam negirao Holokaust, nisam negirao zločine, nisam negirao Jasenovac i nisam negirao zločine Jasenovca – nikada, uključujući i film o Jasenovcu", rekao je Sedlar za Hinu.

Stejt department je u utorak objavio redovan godišnji izveštaj o verskim slobodama u svetu za 2016. godinu, uključujući i Hrvatsku, u kojem upozorava na veličanje ustaške tvorevine NDH, umanjivanje ustaških zločina i antisrpskih osećanja u Hrvatskoj, navodeći pritom niz primera među kojima je i sporni dokumentari film Jakova Sedlara "Jasenovac – istina".

Sedlar tvrdi da je u filmu naveo brojke do kojih je, kako kaže, mogao da dođe kao apsurd tog celog jasenovačkog slučaja od 1945. do danas, zbog toga jer se u svim logorima u Evropi otprilike zna koliko je ljudi ubijeno, međutim, u Jasenovcu su brojke od 15.000 pa do 700.000.

"To je apsurd, jer nije moguće da je tolika razlika. Prema tome, ja nisam negirao ustaške zločine, nisam negirao apsolutno ništa", kaže Sedlar.

Naveo je da mu je žao što se to desilo i dodao da je pozvao svoje advokate u Njujorku, koji će sačiniti viđenje izveštaja Stejt departmenta.

To viđenje će, objašnjava, činiti i njegov stav prema tome da su navodi Stejt departmenta neistina, a uz to će biti priložena verzija filma na engleskom jeziku.

Priložiće, kaže, i svoju biografiju, iz koje se, uveren je, može mnogo toga zaključiti.

"Jer ja sam u životu radio toliko stvari da je, kad se tvrdi nešto ovakvo, to zaista smešno. Moji advokati će raditi dalje svoj posao u Americi, a ja očekujem izvinjenje od ljudi koji su iz Hrvatske slali taj izveštaj Stejt departmentu", naveo je Sedlar.

Bivši mnistar kulture i bivši HDZ-ovac Zlatko Hasanbegović ocenio je izveštaj Stejt departmenta o verskim slobodama u kome se pored Sedlara spominje i on, kao "nerelevantan i zasnovan na besmislicama".

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova saopštilo je da je primilo k znanju izveštaj Stejt departmenta o verskim slobodama u Hrvatskoj za prošlu godinu, naglašavajući da "aktuelna vlada stavlja na najviši nivo zaštitu svih prava, kako manjinskih, tako i nacionalnih, verskih i svih drugih", prenosi Hina.

Film izazvao buru u hrvatskom društvu 

Sedlarov film "Jasenovac – istina" je nakon prikazivanja u Hrvatskoj 2016. izazvao velike tenzije, a Antifaštička liga Hrvatske je podnela krivičnu prijavu protiv reditelja, za podsticanje nasilja i mržnje usmerene prema grupi jevrejske i srpske nacionalne manjine.

Uprkos podeljenim mišljenjima javnosti o njegovom filmu, Sedlar je na predlog zagrebačkog Odbora za javna priznanja nagrađen Nagradom grada Zagreba za, kako su tada preneli hrvatski mediji, taj "monstruozni falsifikat".

Antifašistički vjesnik je tada pozvao sve kojima je stalo do pijeteta prema žrtvama ustaškog režima da potpišu peticiju protiv dodele Nagrade grada Zagreba revizionističkom režiseru Jakovu Sedlaru.

I predstavnici jevrejske i srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj pozvali su tada zvaničnike Grada Zagreba i poslanike gradske skupštine da ne prihvate predlog Odbora za javna priznanja da se ovogodišnja nagrada Grada Zagreba dodeli reditelju Jakovu Sedlaru za film "Jasenovac – istina", koji je, kada je prikazan prošle godine, izazvao žestoke kritike u Hrvatskoj i državama regiona.

Prethodno je Antifašistička liga gradskim zvaničnicima uputila otvoreno pismo u kojem poručuje da bi dodela nagrade grada Zagreba čoveku koji se služi takvim podvalama i falsifikatima bila sramota za Skupštinu grada i obezvređivanje same nagrade.

Ovaj slučaj završio je i na dnevnom redu Časnog suda Društva hrvatskih filmskih reditelja na osnovu više prijava. Očekivalo se da se taj sud izjasni o sankcijama prema Sedlaru, pa i njegovom eventualnom izbacivanju iz društva.

Do danas, međutim, nema informacija o odlukama tog suda.

U obrazloženju krivične prijave Antifašističke lige navodi se da je Sedlar povredio odredbe koje propisuju kažnjavanje onoga ko "javno odobrava, poriče ili znatno umanjuje krivično delo genocida, zločina agresije, zločina protiv čovečnosti ili ratnog zločina, usmerenog prema grupi ljudi ili pripadniku grupe zbog njihove rasne, verske, nacionalne ili etničke pripadnosti, porekla ili boje kože, na način koji podstiče nasilje ili mržnju protiv takve grupe ili prapadnika te grupe".

Liga je navela tada i da je Sedlar proizvodnjom i prikazivanjem filma o logoru Jasenovac u Drugom svetskome ratu javno "porekao i znatno umanjio krivično delo genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina, prvenstveno usmerenog prema grupi srpske nacionalne manjine" i to "služeći se zamenom teza, lažnim argumentima, falsifikovannjem i prećutkivanjem istorijskih činjenica, na način koji podstiče nasilje ili mržnju...".

Sedlar, kako se navodi, u filmu poriče i znatno umanjuje genocid počinjen protiv Jevreja, Srba i Roma, a "mržnju podstiče prvenstveno prema Srbima".

Liga je Sedlara optužila i da je manipulacijama i brojkama stradalih u ustaškom logoru Jasenovac umanjio delo genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina.

Liga Sedlara optužuje i za više falsifikata u filmu – pre svega naslovne strane lista Vjesnik iz 15. maja 1945, dva pisama i potpisa Ante Pavelića upućena Mili Budaku, a datirana na dan 29. maja 1941. i 14. decembra 1942.

Naveli su i da se tokom celog filma pojavljuju "fotografije koje bi navodno trebalo da se odnose na logor Jasenovac, ali zapravo se radi o fotografijama uslikanim na drugim lokacijama i drugim vremenskim razdobljima".

U obrazloženju krivične prijave navedeno je da Sedlar u filmu takođe ističe da je "srpska manjina u Hrvatskoj stvarala mit o ustaškom Jasenovcu kao tešku patinu nad Hrvatima koji su u vlastitoj zemlji postali građani drugog reda".

Tim svojim tezama Sedlar je, kako se navodi u obrazloženju Lige, u filmu "stvorio jasan demonizirajući, diskriminatoran, mrzilački, šikanirajući stav prema celoj jednoj zajednici s obzirom na njihovu nacionalnu i etničku pripadnost".

U obrazloženju krivične prijave se, između ostalog, navodi i da distribucijom filma širom Hrvatske, posebno po školama, i inostranstvu u okviru hrvatskih zajednica, Sedlar nastoji da podstakne druge da usvoje teze iz filma i da na taj način prema srpskoj manjinskoj grupi stvore osećaje dubokog animoziteta i mržnje.