Obeštećenje zbog oduzete imovine od sledeće godine

Agrarna reforma, nacionalizacija, konfiskacija – prvi put su oduzele imovinu od njenih vlasnika. Na neki način, drugi put uzeta je kada je privatizovana. U slučaju kada su stanovi i poslovni objekti otkupljeni ili srušeni, sledi obeštećenje.

"Ako pogledate ono što ja potražujem, BIP na Mostaru – pet hektara, 'Stari mlin' pored 'Bigza' – hektar, 'Moja banka' – to je sada turska ambasada. Ja bih voleo da imam mogućnost da govorimo o tržišnim vrednostima, ne arbitrarnim, birokratskim procenama", navodi Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povratak oduzete imovine Beograd.

Već nekoliko godina sa Poreskom upravom procenjuje se imovina. Maksimalno, vlasnik će moći da dobije 500.000 evra. A koliko će ko dobiti – proizvod je osnovice obeštećenja i koeficijenta koji tek treba da se utvrdi. I time su vlasnici nezadovoljni.

"U okviru ekonomske mogućnosti države, Srbija ima najbolju restituciju. Evo, zapadnoevropske zemlje, možete njih da uzmete, tamo su bile česte nacionalizacije i konfiskacije, doduše ne ideološkog tipa. Ali posle rata, recimo, u Francuskoj je bilo, vlasnici velikih kompanija nisu uspeli da povrate svoju imovinu, jer je njihov Vrhovni sud rekao da je oduzimanje bilo u skladu sa tadašnjim propisima", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Agencija za restituciju do kraja septembra poslaće Vladi procenu imovine koja ne može da se vrati.

"Država će izdati obveznice koje će dospevati na rok od 12 godina sa kamatom od dva odsto godišnje. Prva obveznica treba da dospe u decembru 2018. godine", objašnjava Sekulić.

Dok se čeka početak obeštećenja, naturalno vraćanje imovine je u završnoj fazi. Od podnetih gotovo 77.000 zahteva, više od 60 odsto je rešeno.