Koliko novca treba da bi se spremila zimnica?

Priprema zimnice je na pragu, a da li će se domaćice upustiti u taj posao zavisi od mnogo faktora.

Osim finansijskog, koji je možda i presudan, tu su i nedostatak vremena, mesta za odlaganje zimnice, ali i ponuda u prodavnicama.

Da li se više isplati samostalno pripremati zimnicu ili je kupovati već gotovu teško je reći jer za obe varijante treba dosta novca, ali je izvesno da  se ona sprema manje nego ranije. Suša, koja je svakako uticala na skok cena, mnoge će možda ogovoriti od upuštanja u pripremu zimnice. 

Važan faktor pri izboru bez sumnje je novac jer se za pripremu zimnice mora odjednom kupiti sve, a sume neretko prelaze i nekoliko hiljada dinara. Naime, na pijacama je za kilogram aktuelnog voća i povrća potrebno najmanje 50 dinara. Kada kupovina premaši deset kilograma, što je najmanja količina pri pripremi za zimu, iz novčanika treba izvaditi dosta novca. 

Bilo kako bilo, oni koji planiraju da pripremaju sada aktuelnu zimnicu – paradajz, papriku, džem… moraće prilično da odreše kesu. Naime, kilogram crvene paprike, za ajvar ili salatu, košta od 70 do 100 dinara, dok je kilogram babure oko 50 dinara. Za sada je, kažu na pijaci, prodaja osrednja, malo ko kupuje više od pet kilograma, ali se nadaju da će uskoro biti i više kupaca i bolja prodaja. Slično je i kad je reč o paradajzu – cena je oko 50 dinara, a isto toliko košta i sok od svežeg paradajza, koji domaćice posle dokuvaju. Cena futoškog kupusa za sada je izuzetno visoka – kilogram košta i do 60 dinara, ali još nije vreme za pripremu tog povrća pa se sa sigurnošću može reći da će biti jeftinije. Kilogram kajsija je oko 100 dinara, dok su breskve nešto jeftinije i, u zavisnosti od kvaliteta i vrste, koštaju od 50 do 100 dinara. Kilogram šljiva je od oko 60 pa do oko 80 dinara. Dakle, za deset kilograma paprike potrebno je, u proseku, 800 dinara, paradajza oko 500, šljiva oko 800… odnosno oko 2.000 dinara. Treba reći da to ulaganje nije jedino jer ima još troškova – so, šećer, ulje, sirće, struja, ili neki drugi energent, i vreme potrebno za pripremu. Uz to, te količine nisu dovoljne za potrebe četvoročlane porodice pa se time i troškovi blaga u špajzu povećavaju. 

Za razliku od domaće zimnice, oni koji je ne pripremaju a žele je na trpezi, odu u prodavnicu. To jeste i brže i lakše, ali je veliko pitanje da li je povoljnije pošto je za teglu ajvara (industrijski proizvedenog), u zavisnosti od gramaže i proizvođača, potrebno od oko 200 dinara pa naviše, a slična je i cena pečenih i barenih paprika. Na tržištu se već dugo ti proizvodi mogu naći i s etiketom „original” ili „po receptu naših baka”, ali su tada i cene daleko više – za 680 grama domaćeg ajvara potrebno je oko 600 dinara. 

Slična računica je i kod paradajza ili džemova. Litar paradajza različitih proizvođača je od oko 100 dinara pa do oko 150. Toliko novca potrebno je i za litar koji domaćice same pripremaju, ali bez neophodnih začina, uloženog vremena i kuvanja, pa zato i ne čudi da oni poput domaćeg proizvoda koštaju i više od 200 dinara. Za teglu džema od različitog voća potrebno je oko 200 dinara, ali je za one proizvedene po tradicionalnoj recepturi potrebno i oko 500 dinara, pa nije neobično što se, gotovo po pravilu, prodaju u teglicama manje gramaže. 

Zbog toga bi se moglo reći da, iako novac jeste važan, nije presudan prilikom odluke da li pripremati zimnicu ili je kupovati u radnjama. Presudan je ukus, domaća proizvodnja i priprema za porodicu.