Kragujevac, centar Šumadije, poznat je ne samo po državnicima, junacima i muškarcima koji su postavili temelje moderne srpske države već i po ženama koje su na razmeđi dva veka hrabro vodile društvo u novo doba.
Evropa je zahvaljujući nežnijem polu odavno došla u Srbiju, a upečatljivi primeri su Anka Nikolić, prva srpska biciklistkinja koja je "velosiped terala" u damskoj haljini, i Darinka Stojanović Kolarović, jahačica, koja je u prvoj svojoj trci nadmašila sve muškarce. Detalje o ovim damama ispred svog vremena u svojoj knjizi "Žensko lice istorije Kragujevca" otkriva Lela Vujošević, sociološkinja koja radi u Centru za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i na Univerzitetu u Kragujevcu.
Anka Nikolić bila je kći sreskog načelnika. Bila je krojačica po zanimanju, ali kada je 1901. godine osnovan "Kragujevački velosipedski klub", ona se usudila da se kao jedina žena priključi vožnji. Nije htela da nosi pantalone, baš kao Amerikanke koje su tada propagirale feminizam.
- Anka je vozila bicikl u damskoj haljini, i od toga nije odustajala. Imala je muža, Šošu Nikolića, dva sina i kći. On je bio ugledni mehaničar, ali je Anka stigla da se posveti i kući i deci, ali i rekreaciji, biciklizmu... Jedinstvena je njena fotografija sa ostalim članovima kluba - priča Lela Vujošević.
Da su dame kada donesu odluku najčešće istrajnije i hrabrije od muškaraca, pokazala je i Darinka Stojanović Kolarović. Zabeleženo je da je kao devojčica zavolela jahanje i pored protivljenja oca, a slavu je stekla sa svojom kobilom Milicom.
- Glas o njenoj veštini i spretnosti stigao je do kralja Milana Obrenovića. Tako je pozvana na trke u Kragujevcu 30. avgusta 1898. godine. Tada je štampana i objava u kojoj se navodi da će prvi put nastupiti žena jahač. Vodila je do drugog kruga, a onda ju je, kako piše u dokumentima, tadašnji favorit, izvesni Sava Lapovac, ometao... Na kraju, Darinka je proglašena pobednicom, uz ovacije publike na hipodromu u Kragujevcu - kaže Lela Vujošević.
Jedinu Darinkinu fotografiju svojim aparatom načinio je lično kralj Milan dok je jahala pored tribina posle trijumfa. Posle prvog "vatrenog krštenja", Darinka je postala poznata širom Srbije. Zvali su je "delija od Šumadije". Osvajala je nagrade i u Nišu, Smederevskoj Palanci i postala je miljenica naroda.
Žene je osuđivale
O Darinki Stojanović Kolarović pisale su engleske i francuske novine tog doba, ali je u Srbiji bila na meti većine žena koje su je javno osuđivale zbog toga što "napušta kuću i varjaču". Darinka je dočekala starost u rodnim Natalincima, bavila se poljoprivredom i umrla je 1963. godine, kada je imala 83 godine.
Izvor: Blic
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
