NAJVEĆA BONITETSKA KUĆA O SRBIJI "Umesto smanjenja poreza, investitorima ste ponudili privlačne pakete, a radnici su ostali nezadovoljni"
Srbija i dalje spada u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom. Bolji rejting u regionu od nas ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika, dok niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.
Komentara 0
Kako se kaže u u najnovijem izveštaju najveće bonitetne kuće na svetu "Dun&Bradstreet" vladavina zakona u Srbiji je slaba. Prema indeksu percepcije korupcije za 2016. godinu organizacije "Transparensi Internešnal", Srbija se nalazi tek na 72. mestu zajedno sa Burkinom Faso i Solomonovim ostrvima. Prema "D&B" analitičarima, korupcija i kriminal predstavljaju najveći problem, naročito sajber kriminal koji je u porastu. Najozbiljniji rizik od kriminala za investitore i izvoznike je prevara pri kupovini korišćenjem lažnog identiteta, zbog čega na kraju dobavljači ne dobiju svoj novac.
Rizici i prilike
Avgust/talas industrijskih štrajkova
U izveštaju se podseća da je u Srbiji jdošlo do nekoliko štrajkova u industrijskom sektoru, pre svega u fabrici "Fijat" u Kragujevcu gde je došlo do tronedeljnog prekida proizvodnje u julu. Radnici su nezadovoljni visinom plate i uslovima rada i zahtevaju kako povišicu mesečne zarade sa 38.000 dinara na 50.000 dinara, tako i promene u radu na proizvodnoj traci. Štrajk je završen posle intervencije nove premijerke Srbije koja je ubedila radnike da započnu pregovore sa menadžmentom kompanije koji je do tada odbijao razgovore. U međuvremenu, u Srbiji je došlo do štrajka zbog visine plate u fabrici Gorenje u Valjevu (sada rešeno) i fabrici šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci. Srbija već sada počinje da računa kako će se štrajkovi odraziti na ekonomiju zemlje. Fabrika Fijat je najveći proizvođač u zemlji sa izvozom od 468 miliona evra u periodu od januara do maja ove godine, a kako "D&B" analitičari predviđaju tronedeljni zastoj bi mogao smanjiti njihov izvoz za 75 miliona evra.
- Zabrinutost zbog sindikalnih aktivnosti bi takođe mogla da odvrati investitore od dolaska u Srbiju. Takođe, postoje strahovi da bi i sam Fijat mogao da napusti zemlju, naročito ako ponovo dođe do štrajka. To bi dovelo u rizik ne samo proizvodnu fabriku već i petnaest drugih kompanija koje su dobavljači i koje zajedno zapošljavaju oko šest hiljada radnika. Međutim, u ovom trenutku je ovaj rizik više u oblasti teorije nego stvarnosti imajući u vidu niže troškove proizvodnje fabrike - kaže se u izveštaju "D&B".
Kratkoročni ekonomski izgledi - nedostaci investicionog okruženja
Prema "D&B" analitičarina, štrajkovi ukazuju na moguće nedostatke poslovnog okruženja u Srbiji. Osnovni razlog spora je nedostatak stranih investicija i značajan višak radne snage u bivšim industrijskim centrima poput Kragujevca. To radnike dovodi u relativno lošu poziciju gde su primorani da prihvate (po njihovom mišljenju) nisku platu koja se nudi umesto viših plata do kojih bi došlo kada bi Srbija privukla više investicija i kada bi više radne snage bilo zaposleno u proizvodnji. To dovodi do frustriranosti poslodavaca koji imaju veću pregovaračku moć i za koje se smatra da to koriste kako bi cenu rada držali na minimumu.
- Nažalost, umesto reforme celokupnog investicionog okruženja pomoću smanjenja poreza, regulacije i osnaživanja vladavine zakona, vlast se trudila da ponudi strateškim investitorima prilagođene investicione pakete kako bi ih privukla u Srbiju. U slučaju kompanije Fijat, radi se o desetogodišnjem izuzeću od plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene što je jednako godišnjoj vrednosti od 10.000 evra po radniku, uz dodatna obećanja za izgradnju infrastrukture i drugih pogodnosti za kompaniju Fijat. Ne samo da to predstavlja trošak za državne finansije već i nastavlja onu vrstu okruženja u kome radnici osećaju nezadovoljstvo što vodi povremenim štrajkovima - kaže se u izveštaju "D&B".
Poboljšanje kreditnog okruženja
Kreditno okruženje se popravlja, premda je polazna tačka niska. Narodna banka Srbije je odgovorila na nisku inflaciju smanjenjem referentne kamatne stope na 3,75 odsto, kaže se u najnovijem izveštaju najveće bonitetne kuće na svetu "Dun&Bradstreet", sa 11,75 odsto koliko je iznosila u aprilu 2013, što je dovelo do pada kamatnih stopa u bankama sa skoro 25 odsto tokom 2009. godine do 8,75 odsto u julu 2017. Zbog rasta konkurencije između banaka je u međuvremenu došlo do stabilnog ublažavanja kreditnih standarda. Ovi faktori su zajedno generisali godišnju ekspanziju kreditiranja privrede od 2,7 odsto u junu.
Međutim, ovaj trend još uvek nije konsolidovan i različiti faktori bi i dalje mogli da ograniče budući kreditni rast. Banke su i dalje opterećene problemom nenaplativih kredita koji čine 15,2 odsto svih kredita. Centralna banka je snizila ciljanu stopu inflacije sa četiri odsto(±1,5 odsto) na tri odsto (±1,5 odsto) - stoji u izveštaju.
Suša nanela štetu usevima
S druge strane, Prema "D&B" analitičarima, suša je ovog leta bila podsetnik toga koliko je Srbija osetljiva na prirodne katastrofe. Prema podacima koji su objavljeni u avgustu, poljoprivredna proizvodnja je smanjena (za neke kulture) oko 20 odsto u odnosu na prosečni prinos, a za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Po njihovoj proceni očekuje se da bi gubici mogli dostići do milijardu evra odnosno oko tri odsto BDP-a. Proizvodnja kukuruza, koja uglavnom čini oko četvrtine poljoprivredne proizvodnje, je naročito pogođena. Slično kao i u većem delu južne Evrope, Srbiju je pogodio toplotni talas "Lucifer".
(Danijela Nišavić)