Bogorađenje

… da je našem državnom vrhu zapravo bilo zdravo krivo što se Katalonija nije otcepila od Španije, a pretpostavljam da ste dokonali da je to bilo zato što je Kosovu pošlo za rukom da se otcepi, a Kataloniji nije.

Stvar se dodato usložnjila kada je neki visoki dužnosnik/ca Evropske unije izjavio/la da se slučaj Kosova ne može porediti sa katalonskim i ta je izjava izazvala stravičan amok u redovima našeg državnog vrha, pa je JSP Vučić promptno sazvao „konsultacije“ na kojima je pala odluka da se Evropskoj komisiji uputi protestno pismo, dočim su komandir i politički komesar Vlade Srbije, Brnabić i Dačićeva – pardon, Brnabićeva i Dačić – stali da ispaljuju rafale gnevnih izjava upućenih – već pogađate – ne Evropskoj komisiji, nego domaćoj prostoti.

Naš se državni vrh u pismu visokoparno i retorički zapitao „da li postoje dva međunarodna prava, jedno za članice EU, a drugo za sve ostale zemlje“. Budući da postoji osnovana sumnja da će Evropska komisija pismo našeg državnog vrha baciti u koš (ako ga ne baš i ne upotrebi u mnogo nedoličnije svrhe), moja malenkost će se u današnjoj kolumni potruditi da našem državnom vrhu odgovori na ovo škakljivo pitanje.

Evo odgovora: Da, gospodo srpski državnici (i gospođice srpska premijerko)! Postoji nekoliko krajnje fleksibilnih međunarodnih prava kojima je zajednička samo jedna stvar – da važe od slučaja do slučaja i kad se za to stekne politička volja u centrima belosvetske moći. Niko vam to, naravno, u EU (a ni šire) neće otvoreno reći – naprotiv, govoriće da to tome nipošto nije tako – ali svi na svetu (uključujući i naš državni vrh) dobro znaju da na ovom svetu postoje prvorazredne (Amerika, Rusija, Kina, Nemačka, V. Britanija, Francuska), drugorazredne (sve ostale članice EU) i trećerazredne države, među kojima je Srbija lider.

Nama koji životarimo u Srbiji to uopšte nije prijatno, nije to, fakat, ni pravedno, ali je otkako je sveta i veka tako i otuda je trogatelno i samosažaljivo ibretenije našeg državnog vrha nad kosmičkim nepravdama i evropskim licemerjem ne samo (spoljno)politički apsolutno neučinkovito, nego je u očima onih kojima je pismo upućeno pomalo i smešno. Ustrojstvo ovog guravog sveta nisu mogli da promene ni mnogo jebeniji igrači od naših državnika – a nije da nije bilo pokušaja – ali isto tako nije da se tu baš ništa ne može učiniti. Može se, recimo, marljivo raditi na tome da Srbija od trećerazredne uznapreduje u rang drugorazredne države i time stekne pravo na bolje međunarodno pravo. Ali ima tu jedno „ali“. Treba raditi, a mnogo je lakše jaukati, bogoraditi i – poput Dačića – pretiti da će nepravednike kazniti Bog. A ti se, gospode Bože, sad drzni pa ne izvrši Dačićevo naređenje.