Poslednja prestonica srpskih despota je u Vojvodini, a od nje je ostao SAMO KOROV
Srednjovekovna tvrđava Kupinik zarasla je u korov, od nje su ostali samo bedemi i o njoj vekovima niko ne brine, iako su tu stolovali Brankovići. Sada bi to moglo da se promeni zahvaljujući stručnjacima koji žele da spasu Kupinik od propasti.
Komentara 0
Mada je srednjovekovna tvrđava Kupinik kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i pod zaštitom je države, o njoj vekovima niko ne vodi računa. Inicijativom stručnjaka započeo je ambiciozan projekat spasavanja Kupinika, poslednje prestonice srpskih despota nakon pada Smedereva pod tursku vlast. Povodom obeležavanja predstojećeg jubileja, 500 godina od pada tvrđave pod Turke, koji se obeležava 2021, Muzej Vojvodine je sa SANU pokrenuo projekat spasavanja Kupinika za šta od Ministarstva kulture treba da se obezbede sredstva za arheološka i istoriografska istraživanja.
Kupinik se nalazi u jugoistočnom delu Obedske bare, nedaleko od sela Kupinova, na ostrvu okružen močvarom, zbog čega je imao izuzetan odbrambeno-strategijski položaj. Nebrigom nadležnih, umesto da bude turistička atrakcija, zarastao je u korov koji su, da ironija bude veća, nedavno raskrčili strani studenti, učesnici Međunarodnog volonterskog kampa.
- Istorijski značaj ovog mesta je neprocenjiv jer je nakon pada Smedereva 1459. Kupinik narednih sedam decenija bio ne samo rezidencija, već i prestonica srpskih despota i centar srpstva, oko kojeg se okupljalo plemstvo, sveštenstvo i narod čuvajući identitet i tradiciju. Umesto izreke da je “pet do 12” za spas Kupinika, mi stručnjaci upozoravamo da je „četiri do 12“ ukazujući na ozbiljnost situacije i alarmantnost da se konačno pokrenu temeljna arheološka istraživanja - kaže arheolog Petar Odobašić iz Agencije za razvoj opštine Pećinci i predsednik Udruženja “Zeleni pogled”.
Stari grad Kupinik prvi put pominje se u dve povelje ugarskog kralja Žigmunda iz 14. veka kao ugarsko kraljevsko utvrđenje. Od početka 15. veka postaje rezidencija srpskih despota u kojoj su stolovali despoti Stefan Lazarević, Đurađ Branković, Vuk Grgurević, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Đorđe i Jovan Branković sa majkom Angelinom.
Kao poslednji gospodari Kupinova, koji je u velikom pohodu na Beograd 1521. osvojio Sulejman Veličanstveni, pominju se udovica Jovana Brankovića Jelena i njen sin despot Stefan Berislavić.
- Ne zna se tačno vreme izgradnje Kupinika, koji nije bio prevelik. Tvrđava je nepravilne četvorougaone osnove dimenzija 57 puta 52 metra i predstavlja “vodeni grad”. Građen je od lomljenog kamena obloženog opekom, sa masivnim bedemima oko kojih je prokopan rov dubok tri metra. Tvrđava je prolazila kroz dve faze gradnje, od jednostavnog ugarskog utvrđenja do utvrđenja srpske vlastele sa topovskim kulama i dobro obezbeđenom kapijom sa pokretnim mostom - objašnjava Biljana Lučić, arheološkinja Zavoda za zaštutu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.
Stručni tim Zavičajnog muzeja u Rumi u saradnji sa Agencijom za razvoj opštine Pećinci i Vojnim muzejom u Beogradu organizovali su putujuću izložbu “Kupinik - poslednja prestonica srpskih despota” koja je izazvala veliko interesovanje u Srbiji.
Sve četiri kule različite da bi ličile na Beograd i Smederevo
Zanimljivo je da su sve četiri kule Kupinika različitog oblika - kružnog, osmougaonog, šestougaonog i kvadratnog. Za tu pojavu postoje dva objašnjenja: da su tako pravljene zbog odbrane od različite vrste tadašnjeg naoružanja, a drugo je romantičnije, da je svaka kula u Kupiniku bila verna kopija neke od kula iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva.