Kina sustiže SAD po pružanju strane pomoći i jačanju uticaja u svom interesu
Kina se približava Sjedinjenim Američkim Državama po iznosu državnih donacija i zajmova zemljama u razvoju, mada većina finansiranja koje Peking daje služi njenim sopstvenim ekonomskim interesima, a malo doprinosi primaocima, navodi se u izveštaju multinacionalne grupe istraživača objavljenom danas.
Studija koju je sprovela grupa Ejddejta (AidData), sa Koledža Vilijam i Meri u američkj državi Virdžiniji, do sada je najsveobuhvatniji pokušaj da se izmeri zvanično finansiranje Kine, koja objavljuje malo detalja o pomoći koju daje.
Nedostatak transparetnosti podstakao je pitanja oko namera Pekinga dok pokušava da svoj globalni uticaj podigne na nivo koji ima kao druga po veličini privreda na svetu.
Kina je za 15 godina, do 2014, u Africi, Aziji i na drugim mestima dala ili pozajmila 354,4 milijarde dolara, a SAD su dale 394,6 milijardi, navodi AidData.
Grupa je objavila bazu podataka kineskog finansiranja sakupljenu iz ravno hiljada izvora informacija, kao i studiju o uticaju te pomoći koju su izradili naučnici Univerziteta Harvard, nemačkog Hajdelberg univerziteta i koledža Vilijam i Meri.
"Moglo bi se reći da su SAD i Kina sada rivali po finansijskim transferima u druge zemlje", rekao je izvršni direktor AidData Bredli Parks.
Kineska tajnovitost oko tih rashoda je podstakla pritužbe da bi ona mogla da podržava korumpirane režime ili da izbegava ekološke standarde, i standarde u poštovanju ljudskih prava koje zapadni donatori nastoje da sprovode.
Praćenje kineskog finansiranja se povećalo od kada je Peking promovisao svoju inicijativu "Jedan pojas - jedan put", s najavljenom vrednošću od više milijardi dolara, a namenjenu širenju veza Kine sa drugim zemljama Azije, kao i sa Afrikom i Bliskim Istokom izgradnjom luka, puteva i druge infrastrukture.
Oko 23 odsto kineske potrošnje odgovara definicij pomoći ili "zvaničnoj pomoći za razvoj", kako je vidi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što zahteva da najmanje 25 odsto pomoći bude u vidu poklona. U poređenju s tim, 93 odsto američke pomoći se kvalifikuju kao razvojna pomoć.
Izgleda da je najveći deo kineskog finansiranja u vidu izvoznih kredita i drugih mera čiji cilj je da se ojača kineski izvoz i drugi izvori, što je dalo malo merljivog rasta ekonomijama zemalja koje dobijaju takvu kinesku pomoć, rekao je Parks.
Takvo "zvanično finansiranje" se ne računa kao razvojna pomoć, mada je deo šire definicije pomoći OECD-a.
"Najveći deo portfolija pomoći u stvari ne pruža bilo kakve značajne ekonomske prednosti partnerskim zemljama", rekao je Parks i dodao da Peking ima prostora da preorientiše potrošnju na razvojnu pomoć i ostvari pozitiviniji uticaj na zemlje kojima je daje.
Onaj deo kineskih sredstsava koji jeste kvalifikovan kao pomoć, znatno poboljšava ekonomski rast zemalja koji je primaju, navodi se u izveštaju i rezultati su uporedivi sa efektima projekata koje finansiraju SAD i druge zapadne zemlje.
Parks je rekao da smatra da je to "važna i ohrabrujuća činjenica".
Parks je rekao da podaci pokazuju da Kina više finansijske pomoći daje onim zemljama koje glasaju kao i ona u UN, ali iako to ne izgleda dobro, slična analiza za SAD i druge zapadne donatore pokazuje da i oni to rade.
"Na neki način, Peking sledi primer tradicionalnih zapadnih donatora, a to ne odražava tvrdnju da je ona nekakav 'odmetnuti donator', ili da je Kina na neki način lošija ili drugačija od drugih", rekao je Parks.
(Beta, 10.11.2017)
