Гоја, Бале, Душан, Блажа, Симбе, Каргаш, Млађа, Страја, Гумени, Пода, Коле, Жекс, Згро, Шоле, Данијела, Дођо, само су нека од имена, односно надимака, добро познатих на локалној сцени. Филм је сниман три године и траје скоро три сата.
“Контакт” тематизује новосадске клубове, музику, фанзине, музичке продавнице, потребе и жеље музичара, увек у односу са окрутном мејнстрим реалношћу. Тако се заокружила прича о алтернативној сцени последњих деценија.
“Рупа”, “Атријум”, “Гаруда”, “Подијум”, “НС тајм”, “Ентер”, “Субурбија”, сада су нека од имена култних новосадских клубова, где је расла и стасавала сојеврсна урбана герила, посвећена жестоком звуку. Пријатељски односи, али и туче, анегдоте са снимања, наступа, путовања, главни су замајци филма.
Мноштво информација, могућности упознавања и повезивања са атмосфером и енергијом на новосадској андерграунд музичкој сцени, откривају читав један свет. Испод сваког имена, потписана је неколицина бендова, што индиректно говори о честим претумбавањима и заједничком учешћу појединаца, често и истовремено, у неколико бендова.
Филм обилује документарном грађом, снимцима концерата, проби, фотографијама, али доминантан ток остаје “разбацани” наратив саговорника, успомене и сећања, мишљења на разне теме везане за ову музичку, рекло би се, антииндустрију. Веома важан као документ, атрактивно снимљен и озвучен упркос гаражном квалитету музичких снимака, “Контакт” би ипак могао да буде кохерентнији, заокруженији по питању “поглавља”, која заправо има само у назнакама. Прича се углавном враћа и врти у круг, поштујући вишегласје интервјуисаних актера. Ако је и ово био део панк естетике, у основи новосадске алтернативне сцене, онда проблем остаје једино дужина, осим ако није планирано да буде снимљен и емитован као ТВ серијал.
На одјавној шпици “Контакта” Михајла Обренова, два детаља - један да је филм посвећен прерано премиинулом бубњару Синиши Радованчеву Симбету, а други да су неки бендови, то јест њихови чланови, одбили да учествују у снимању. Мало интриге за крај.
И. Бурић
