Carski doček u Kremlju

Predavač na Višoj školi ekonomije moskovskog državnog Nacionalnog istraživačkog univerziteta Leonid Išaev valjano objašnjava: „Sa mnogih stanovišta, normalizacija odnosa Rusije i Saudijske Arabije, kojoj smo svedoci, rezultat je izvanrednog pragmatizma i spremnosti da se na obema stranama potisnu ideološke razlike.“

Pored ostalog, Rusija će uz ustupanja proizvodnje „kalašnjikova“, snabdeti Rijad raketnim sistemom S 400 i drugom opremom, što će vredeti najmanje tri milijarde dolara, a očekuju se i još jedna, možda i više u petrohemijskom (naftnom) dogovoru.

Osamdesetjednogodišnji kralj Salman je „u četvorodnevnim priznanjima duž moskovskog crvenog tepiha“ nagrađen i počasnim doktoratom Instituta za međunarodne odnose, škole Ministarstva spoljnih poslova, koja deluje od 1944. i kako je opisana „neguje duh intelektualne slobode, ohrabrujući nezavisno mišljenje svojih studenata“. Rektor Anatolij Torkunov je izjavio saudijskom listu Arab njuz da je institut „ponosan što dočekuje čuvara dve svete džamije za vreme njegove istorijske posete Rusiji“. Uzgred, u eri od 1946. do 1990. samo dvadeset dozvola godišnje je izdavano mnogomilionskim muslimanskim vernicima Sovjetskog Saveza za odlazak na hadžiluk (najvažnija obaveza islamskih vernika) u Meku i Medinu.

Predavač Išaev podseća da je, u novom dobu, „rusko rukovodstvo veoma dugo čekalo da saudijski kralj Salman dođe u Moskvu“:

„Zvanična poseta je prvi put pomenuta početkom 2015, kad je predsednik Putin u telefonskom razgovoru pozvao tek krunisanog monarha u Rusiju. Od tada, kraljeva poseta je nekoliko puta zakazivana i odlagana. U poslednjih šest meseci datum je pomeran tri puta, sa jula na avgust i konačno oktobar. Pošto je dan utvrđen, saudijski šef diplomatije Adel al DŽaber je putovanje unapred nazvao – istorijskim, kao završnicu u istoriji „veoma dinamičnih odnosa“.

Nekadašnji Sovjetski Savez priznao je nezavisnu Kraljevinu Hedžaza i Nedžda – kako se do 1932. zvala Saudijska Arabija – još 1926, ali je 1938. SSSR pogubio Karima Hakimova, svog izaslanika u Rijadu, koji se blisko sprijateljio sa dvorom. Potom su diplomatske veze prekinute. Obnovljene su tek sa Ruskom Federacijom 1991. Poznavaoci, uz mnogo angažovanja dveju država u suprotnim taborima i neprijateljskog raspoloženja, pominju dugu pauzu i veoma težak period „popravke“ u kojoj raniji saudijski kraljevi nisu dolazili u Moskvu.

Opreznost i potrebe su pažljivo održavale ravnotežu: Fejsal je bio u poseti, ali kao ministar spoljnih poslova, Abdala kao krunski princ, pa i Salman dok je bio još samo emir Rijada. Putin je boravio u Rijadu 2007. godine, ali njegov domaćin, tada kralj Abdala, nije „uzvratio posetu“.

Išaev zapaža da su granice i sadašnjih proboja jasne, pošto dve zemlje „istim očima ne vide mnoga fundamentalna pitanja“, ali daje za pravo Salmanovom sinu i njegovom prestolonasledniku Mohamedu da saudijsko-ruski odnosi „prolaze kroz jedan od najboljih trenutaka“. Mladi princ „lično se uspešno potrudio i u tome imao određen nivo uspeha“, i pored suprotnih regionalnih interesa i naklonosti i toga što se – na primer – Rusija vojno angažovala u Siriji, a Saudijska Arabija se „davi“ u jemenskoj krizi.

Priznanja Mohamedu za njegovu viziju saudijskog upućivanja u dvadeset prvi vek potvrđuju se u igri i na ruskom terenu, sa neizbežnim naglaskom (zahtevom) Moskvi da „ne stavlja sva bliskoistočna jaja u jednu korpu“ i ograniči „noćnu moru Rijada“, iransku pojačanu stratešku ofanzivu namenjenu razrešenjima u regionu. Iz ruskih medija može se, istovremeno, saznati razumljiva želja Moskve da kraljevina ograniči uticaj saudijskog radikalnog vahabizma u bivšim sovjetskim republikama.

Jednostavno rečeno – ukrštenicu tumači TV stanica Rusija danas – modernoj spoljnoj politici Moskve strateški prioritet je da održava pozitivne bilateralne odnose sa što više zemalja, kad god je moguće (otud i simultano članstvo u G8, Briksu i Šangajskoj organizaciji za saradnju) i da se izbegne opasnost od tvrdih blokova, „držeći nogu u svakom dobrom društvu“.

„Ne možemo da ignorišemo da je Rusija postala ključni igrač na Bliskom istoku i ponovo je svojom finansijskom i vojnom moći stupila u tu (nerešenu) jednačinu“, prihvata Fejsal Abas, jedan od novinskih urednika u pratnji kralja Salmana.

Vašington post se pita da li će Rijad svoje dugogodišnje odnose sa Amerikom, rođene još u susretu predsednika Ruzvelta i prvog kralja Sauda na Sueckom kanalu, zameniti za novo prijateljstvo sa Putinovom Rusijom: verovatno neće, ali saudijsko društvo pokazuje nameru da se dramatično preispita.

Tokom četvorodnevnog Salmanovog boravka u Moskvi, u Vašingtonu je Stejt department odobrio petnaest milijardi dolara vrednu isporuku Saudijskoj Arabiji protivraketnog sistema, projektila u okviru daljeg dugoročnog vojnog opremanja Rijada.

U Moskvi je kralj doživeo samo jednu neugodnost. Njegov zlatni lift za izlazak iz aviona se neočekivano pokvario, pa je sa polovine pokretnog stepeništa na aerodromu Vnukovo morao da siđe hodajući. Sve ostalo je delovalo u najboljem redu i na uobičajen način: pratnja od hiljadu pet stotina prinčeva i saradnika, kuvara kafe koji poznaju poseban kraljev ukus i snabdevanje svežim voćem, ribom i halal obrađenim mesom dopremanim vazdušnim mostom iz Saudijske Arabije.