KAKO JE TEKLO SUĐENJE ORIĆU Optužnica sklepana, stravični pritisci na svedoke, proces traljavo vođen
Sud i Tužilaštvo BiH podjednako su odgovorni za katastrofalno vođenje postupka protiv Nasera Orića što je, na kraju, dovelo do oslobađajuće presude ratnom komandantu srebreničkih Bošnjaka.
Komentara 0
Kao prvu kardinalnu grešku u procesu koji se vodio protiv Orića brojni pravni stručnjaci ističu kontroverznu odluku Suda BiH da optuženom za najteže ratne zločine dozvoli da se brani sa slobode.
Nedugo nakon toga počeli su brojni pritisci na svedoke koji su na ročištima masovno menjali svoje ranije iskaze, a kompletnu farsu sa suđenjem ratnom komandantu tzv. Armije BiH u Srebrenici, prema rečima naših sagovornika, začinila je navrat-nanos “sklepana” optužnica.
- Da će proces protiv Orića biti završen na ovaj način moglo je da se pretpostavi odmah nakon što su ga švajcarske vlasti izručile BiH u junu 2015. godine. Umesto da bude optužen za ratne zločine koje su on i njegovi potčinjeni počinili nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima u 192 srebrenička sela, u kojima je imenom i prezimenom masakrirano 3.267 Srba, Tužilaštvo BiH je celu optužnicu baziralo na samo tri ubistva – kaže za “EuroBlic” advokat Miloš Šaljić.
Odbrana sa slobode
On dodaje da poseban paradoks u celom tom slučaju predstavlja odluka Suda BiH da Naseru Oriću dozvoli da se brani sa slobode, čime su, kako kaže, optuženom otvorili vrata da nesmetano vrši pritisak na svedoke.
Šaljić ističe i da nije optimista u vezi s drugostepenom presudom koja bi trebalo da usledi nakon najavljene žalbe tužilaštva na prvostepenu sudsku odluku.
- Mesecima pre izricanja prvostepene presude u javnosti su se pojavile informacije da Orićevi ljudi po Srebrenici i Bratuncu svedocima nude velike pare za odustajanje od svedočenja ili menjanje iskaza. SIPA je tamo čak bila i uhapsila nekog biznismena zbog toga što je od svedoka tražio da odustanu od svedočenja, dok je majka jednog zaštićenog svedoka brutalno pretučena. Prvostepena presuda se u žalbenom postupku ruši u manje od 20 odsto slučajeva, tako da ne verujem da će drugostepena presuda bilo šta da promeni – kaže Šaljić.
"Pranje" biografije
Advokat Goran Petronijević ističe da ga oslobađajuća presuda Naseru Oriću nije iznenadila s obzirom na način na koji je vođen postupak protiv optuženog.
- Kad hoćete da nekome operete biografiju, tužite ga za ono što je najteže da dokažete. Istovremeno ga ne tužite za ono za šta sigurno može da bude osuđen. Postoji još najmanje deset događaja za koje je Orić odgovoran, a o kojima nije raspravljano pred bilo kojim sudom - ističe Petronijević.
Profesionalci i politikanti
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić takođe smatra da je Tužilaštvo BiH u optužnici protiv Orića trebalo da obuhvati mnogo više događaja za koje je, kako kaže, postojalo brdo dokaza o krivici optuženog.
- Međutim, moje je mišljenje da je postojalo sasvim dovoljno dokaza za osuđuju presudu čak i za konkretna tri slučaja za koje je Orić bio optužen, a to su ubistvo sudije Slobodana Ilića, Mitra Savića i Milutina Miloševića. Problem je u tome što Sud BiH nije odredio pritvor Oriću čak ni onda kad su se u javnosti pojavile informacije o stravičnim pritiscima na svedoke. Jedino mi ostaje da se nadam da će u drugostepenom sudskom veću sedeti pravni profesionalci, a ne politikanti – kaže Kojić.
Debevec: Nedovoljni dokazi
Povodom oslobađajuće presude Naseru Oriću oglasio se i predsednik Suda BiH Ranko Debevec, koji je za takvu odluku sudskog veća indirektno okrivio Tužilaštvo BiH.
- Sud BiH radi profesionalno, u skladu s ponuđenim dokazima od strane tužilaštva, a ne na temelju političkih i medijskih spekulacija i pritisaka. Očigledno je da su ponuđeni dokazi Tužilaštva BiH bili nedovoljni za donošenje osuđujuće presude, što će biti naknadno preispitivano u žalbenom postupku – rekao je Debevec.