“Družba” nije za Koljadu

JOŠKAR OLA

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA „NOVOSTI“

DUGIM pljeskom tople dobrodošlice preksinoć je ispraćen sa scene 14. Međunarodnog festivala “Most družbe” u dalekoj Joškar Oli (Ruska Federacija) kragujevački ansambl Knjaževsko-srpskog teatra i Koljadin komad “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, u režiji Boška Dimitrijevića. Publika je na nogama pozdravila četvoročlani ansambl, uoči čije predstave im je rečeno da će čuti srpski jezik “koji je toliko milozvučan da će sve razumeti”...

Naravno, sve su razumeli jer su imali i titl, ali i što je bila reč o njima poznatom komadu i domaćem piscu. Ipak, sudeći po komentarima koji su usledili posle izvođenja, upravo je izbor naslova najveći “gaf” našeg teatra! Neposredno po završetku predstave, usledila je uobičajena stručna analiza viđenog na sceni, u kojoj su se čule primedbe na račun kvaliteta teksta (!) i Koljadine dramaturgije. Tako se (ne)očekivano pokazalo da ovaj savremeni pisac, veoma popularan u Srbiji i svetu, nije na isti način vrednovan u svojoj zemlji ili bar ne na ovom festivalu. Između ostalog, rečeno je da Koljadini komadi (koji se najčešće bave ružnom slikom stvarnosti društva u tranziciji) nisu izdržali test vremena, da mu dela podsećaju na crno-bele fotografije, a da ni likovi nisu uvek razrađeni...

Pročitajte još - Pričaj srpski da te Rus razume

Bilo kako bilo, uz pohvalu glumačkoj igri (posebno Sanji Matejić), izraženo je žaljenje zbog propuštene prilike što ansambl najstarijeg srpskog teatra nije ovdašnjoj publici prikazao nekog domaćeg umesto ruskog pisca. A ako su se već odlučili za rusku dramaturgiju što nisu izabrali “proverenog” klasika...

Park kulture

Posle razgovora o predstavi, po ovdašnjem običaju, izveden je i “kapunjski” - domaći glumci duhovito su “odigrali” ono što su pre toga videli u predstavi, ulazeći na nesvakidašnji način u uloge Sanje Matejić, Nenada Vulevića, Dušana Stanikića i Ane Todorović Diolo. Za tu priliku čak su i pozajmili neke od kostima srpskog ansambla, i nakon desetominutnog skeča uz puno smeha nastavili druženje duboko u noć.

Inače, na “Mostu družbe” ukupno je trinaest predstava, rađenih po delima Gogolja, Gončarova, Čehova, Ostrovskog, Dostojevskog, pa i drugih savremenih autora, kao što je jedan od najpoznatijih beloruskih pisaca Aleksej Dudarev. Njegov komad “Ne ostavljaj me” (po kojem je snimljen i film) otvorio je Festival, a ovaj umetnik izvesno vreme imao je u Minsku i sopstveno pozorište - Teatar beloruske armije.

Pročitajte još - U Rusiji Koljada na srpskom jeziku

Za nas je, ipak, na festivalskom repertoaru posebno zanimljiv naslov “Gospoža ministerša”. Naravno, reč je o Nušićevoj “Gospođi ministarki” Ruskog dramskog teatra iz Buguljme (Tatarstan), u režiji Alekseja Molotova. Interesantan je i podatak da su našeg velikog komediografa u drugoj polovini prošlog veka prvo “otkrili” u Moskvi i Sankt Peterburgu, a onda su počeli da ga izvode u mnogim republikama bivšeg SSSR-a. Tako je jedna od veoma uspešnih postavki “Ministarke” bila osamdesetih godina u Jerevanu (Jermenija), u rediteljskom čitanju čuvenog Aleksandra Semjonoviča Gregorijana.

I još jedna zanimljivost: o najboljima na 14. Međunarodnom festivalu “Most družbe” odlučivaće četiri dame i sve četiri su teatrolozi: Nina Mazur iz Nemačke, Dragana Bošković (pozorišni kritičar našeg lista) iz Srbije, Nina Jefimova i Natalija Kulbajova iz Marijske Republike.

Srpski i ruski glumci

MARIJCI I KULT PRIRODE

U JOŠKAR OLI, glavnom gradu Marijske Republike (Marij El) živi tek nešto više od dvesta hiljada stanovnika, ali im je na raspolaganju čak šest pozorišta, filharmonija, nekoliko kulturnih i sportskih centara. Domaće stanovništvo nije i većinsko: Marijaca je 42 odsto, Rusa za dva procenta više, ostalo su Tatari i drugi narodi nekadašnjeg SSSR-a. Inače, u ovoj maloj zemlji svi stanovnici žive složno, poštujući različite kulture i običaje. Marijci su ugro-finskog porekla, njihov jezik pripada grupi naroda u kojoj su pored Finaca, između ostalih, Mađari i Estonci. Poštuju dve religije, hrišćansku i autohtonu, pagansku. Kao pagani nemaju crkve, već neguju kult prirode. U Joškar Oli (što u prevodu znači crveni grad) organizovano je osnovno i visoko obrazovanje na marijskom jeziku (pri Filološkom fakultetu), mada je u većini obrazovnih ustanova službeni jezik ruski. U glavnom gradu ove neobične republike (koja se graniči sa Tatarstanom), postoje i Marijsko pozorište kao i Muzej marijskog naroda...

Pozorišna kritičarka „Novosti“ Dragana Bošković i naša novinarka Vukica Strugar

DOSIJE JOSIP BROZ TITO

RUSKI istoričar Nikita Viktorovič Bondarev izneo je u knjizi “Misterija Tito - Moskovske godine” (izdanje “Čigoja štampa”) pretpostavku da se neke tajne o Josipu Brozu (i periodu od 1935. do 1937. godine, kada je počeo njegov uspon ka vrhu Komunističke partije Jugoslavije) još čuvaju u dokumentima ruske tajne službe FSB (Federalna služba bezbednosti), a da bi se podaci o vezama Tita i sovjetskih tajnih službi mogli naći i u arhivu grada Joškar Ola.

Tragom ove vesti, “Novosti” su pokušale da saznaju nešto više na licu mesta i dobile informaciju od Aleksandra Mihajloviča Odincova, pomoćnika ministra kulture, informisanja i nacionalnih pitanja Republike Marij El, da ne može ništa ni da potvrdi ni da negira, dok se ovaj slučaj ne istraži. Odincov je dodao da će dostupna dokumenta dati na uvid našem listu.