Марковић се присетила да је као млада била на првом ФАФ-у.
Ја више нисам млада, али фестивал јесте зато што се мења, учи, бунтован је, храбар је и уме да изненади. Ту сам гледала Ларса фон Трира, Балабанова, Каурисмакија, Сукурова, Ханекеа и разне друге који су ми променили живот. Неки су ме збунили, неки наљутили, око неких филмова сам и данас збуњена, признала је она.
Марковић је нагласила да ФАФ није ревија, ни пресек, ни смотра, да успех и престиж нису његов циљ.
Он постоји да би учествовао у историји стварања филмова, да би сваке године показао један филм који ће неком променити живот и померити границе, филм који ће неког збунити, уплашити, наљутити, казала је она.
Ове године ФАФ је у знаку 1967. године, те ће у оквиру истоименог програма бити приказано 11 југословенских филмова насталих те године.
Фестивал је ове године посвећен нашим великим редитељима који су директно учествовали у креирању светске филмске историје. Неки од њих су овде са нама, а ту сте и ви који ћете уживати у уметности и једног дана правити филмове који ће мењати животе. Можда смо ми мали, али нам приче могу бити велике и тако у име оних којих више нема и вас који долазите, проглашавам овај фестивал отвореним, рекла је Марковић.
Председник Савета фестивала Срдан Голубовић изразио је задовољство што ФАФ отвара уметница у чијим делима се осећа дух '67. и "црног таласа", бунта и неприхватања, аутентичности, дух Џимија Барке кога је у филму Кад будем мртав и бео тумачио Драган Николић који се налази и на плакату фестивала.
Дух '67 нас подсцеха да смо били део велике кинематографије и културе, толико велике да су у једној години настали 'Сакупљачи перја' Александра Саше Петровића, 'Јутро' Пурише Ђорђевића, 'Љубавни случај службенице ПТТ' Душана Макавејева, 'Буђење пацова' и Кад будем мртав и бео' Живојина Павловића, рекао је Голубовић.
Он је подсетио да је исте године у Хрватској снимљен филм Бреза Анте Бабаје, а у Босни Мали војници Бахрудина Цценгића.
Можда још важније је било што је та кинематографија предосетила, наговестила и антиципирала 1968. годину која је променила свет, окренула га наглавачке, годину промене, побуне и заједништва, приметио је редитељ.
Занимљиво је, сматра Голубовић, да је 50 година касније у филмовима које ћемо гледати на Фестивалу ауторског филма савремени филмски јунак потпуно другачији човек од јунака тог доба.
Савремени филмски јунак је човек без храбрости да мења свет око себе, човек који живи у сталном страху од губитка посла, а који на леђима носи терет кредита. То је човек изгубљеног достојанства, заборављених идеала, без емпатије солидарности, отуђен, усамљен, себичан, потпуно другачији јунак од донкихотовског, бунтовног јунака као што је био Џими Барка, истакао је Голубовић.
Директор ФАФ-а Игор Станковић рекао је да смо већ две деценије сведоци да је то скроман, неупадљив фестивал без црвеног тепиха, али увек са пуним салама и публиком која га искрено воли.
Фестивал чине људи који учествују у његовом стварању и када га воле онолико колико га они воле, онда и чудне ствари које се десе, одушеве вас као када вам прошлогодишњи победник јави да ће доћи када добије азил у Америци, што ће се десити за 10 година или када киргијском редитељу, председнику жирија, пар дана пре почетка треба да обезбедите визу тамо одакле долази, а то је Токио, испричао је Станковић, насмејавши посетиоце у Дому омладине.
Он је нагласио да је ФАФ изузетно мали фестивал по буџету, али огроман по свом значају и поручио да ће упркос скромној помоћи коју добијају од Министарства културе и Града Београда опстати у деценијама које долазе због публике.
Дух 1967. године, тренутка највеће досегнуте слободе, креативности и различитости у историји нашег филма, водио је селекторе у састављању програма ка ауторима довољно одважним да померају задате границе и довољно бунтовним да доводе данашњи поредак у питање.
Током девет фестивалских дана у 11 биоскопских дворана публика ће имати прилику да погледа 91 филм што је рекордан број, а фестивал ће угостити више од 30 аутора, продуцената и селектора програма из целог света.
Од 22 филма у Главном програму, девет се такмичи за Гран при Александар Саша Петровић, који ће доделити жири у саставу: киргијски редитељ Актан Арим Кубат, селектор канских програма "Известан поглед" и "Кинофондација" Лорен Ззакоб и директорка програма АЦИД Фабијена Анкло.
Редитељ Слободан Ссијан одабраће најсинематичнију секвенцу у играном филму коме ће припасти награда професора Владе Петрића, која се додељује у част Славка Воркапића.
Ту су и програм Храбри Балкан, Банде А Парт, Фоцус Франце, а ФАФ је и ове године домаћин регионалног едукативног програма Гете институте Фирст Филмс Фирст и Француско-српских сусрета.
