MA, KAKVE VIDEO IGRICE PORED - AUTIĆA Neki imaju kolekcije od 2.000 automobila, a drugi su za samo jedan plaćali 500 EVRA
"Kada pogledam modele automobila u vitrinama to me opušta, pobegnem od ludila i posla. Uvek se nešto novo vidi i to je poseban, neopisiv osećaj", ovako priča Stevan Vincet koji skoro pola veka sakuplja autiće, a danas je izložio neke modele na prvom Sajmu minijaturnih automobila održanom u Cetinjskoj ulici.
Komentara 0
Sve je počelo šezdesetih godina kada je Stevan (54) dobio svoj prvi automobil-igračku od rođaka iz Nemačke. Danas u svojoj kolekciji ima oko 400 modela, a od tog broja polovinu čini njegova omiljena "formula 1".
- Ovo je skup hobi, ali onaj ko voli kupiće auto bez obzira na cenu. Zato je veoma važno da se čovek fokusira na to šta će da skuplja. Odabrao sam "formulu 1", a za jedan model razmere 1/18 platio sam 120 evra, ali je toliko detaljno urađen da na fotografiji izgleda kao pravi. Doneo sam neke duplikate, ali mi je druženje važnije od finansijskog efekta – kaže Stevan i dodaje da će njegova ćerka Ana možda nastaviti njegovim stopama, jer se već sada buni kada on želi da proda neki auto.
Kolekcionari se slažu da je za "autićarstvo", kako ga rado zovu, najbitnije odabrati razmeru i proizvođača i tek onda se upustiti u sakupljanje modela. Jedan od njih ima pravu malu "reno" fabriku, jer je ponosni vlasnik oko 2.000 minijaturnih automobila.
- Od malih nogu, tačnije od sedme godine sakupljam automobile, ali sam se ozbiljno posvetio ovom hobiju pre pet godina. Imam autentične, retke serije kojih je malo proizvedeno, samo tada kada sam kupio i nikada više. Uglavnom naručujem preko interneta ili preko prijatelja iz Hrvatske i Slovenije – kaže Miloš Radanović (53) iz Rume.
Iako su na sajmu dominirali automobili manjih razmera, dvodecenijski kolekcionar Saša Nikić ponudio je posetiocima nešto veće modele, a najveću pažnju privukao je beli fića čija je cena bila 20 evra. Prema njegovoj priči, ljudi obično traže "kola sa naših područja", a on je za jedan auto izdvojio čak 500 evra.
- Maketar sam, ovo mi je drugi hobi. Pošto sam bio zaposlen, nisam imao vremena za sklapanje maketa, pa sam se opredelio za sakupljanje autića. Počeo sam intenzivnije da ih sakupljam otkad sam u penziji, a uspeo sam da "uvučem" i sina. Kupio sam mu "burago bubu" kada je imao dve godine i tako je sve krenulo. Idem u Mađarsku jednom mesečno i tamo najčešće kupujem, a ređe u Slovačkoj ili Austriji – priča Saša Nikić uz opasku da "ne veruje da će ga ovo ikada proći".
Na ovoj manifestaciji bilo je raznih automobila, od onih manjih razmera koje su mogli da se kupe za 100 dinara, preko nešto skupljih čija je cena bila 20 evra, pa sve do detaljnije izrađenih modela od 250 evra. Sajmovi, berze, onlajn kupovina, ali i odlasci u inostranstvo su načini na koje ljubitelji mini automobila kupuju ili razmenjuju potrebne modele.
Osim kolekcionara na sajmu su se našla i dva prijatelja koja su želela da "prenesu duh starog vremena". Oni su doneli svoje "autiće" stare između 30 i 40 godina koje nisu želeli da prodaju jer se "uspomene nemaju cenu".
- Došli smo da pravimo zazubice pravim kolekcionarima. Drago nam je kada vidimo koliko se deca oduševljavaju "trkama na osmici" iz 1983. godine kao i mi nekad – pričaju Goran Limić i Miloš Jović.
Jedan od organizatora ispričao nam je da berze autića nisu dovoljne, te su hteli da naprave nešto što će "privući ljude da se priključe hobiju".
- Ovo je veoma svestran hobi. Autići su lek za dušu. Sam auto je psihosocijalni fenomen koji u sebi sadrži sve najveće ljudske izume poput točka, struje ili kompjutera. Još je luđe kada se sve to smanji na ovako malu razmeru. Svaki od ovih automobila ima svoju priču i može da se doživi na milion načina – zaključuje Saša Ivanović.
Motori od upaljača
Na Sajmu minijaturnih automobila svoje mesto našli su i neobični minijaturni motori. Doduše, samo u izložbenom delu jer se, prema priči njihovog tvorca ne isplati prodavati ih.
- Pronašao sam na internetu nešto slično ali nije bilo toliko detaljno. Imao sam nekoliko stotina upaljača i super lepak. Najpre sam hteo da budu privesci, ali su nastali motori koje pravim od delova za upaljače. Počeo sam da štancujem, rađali su se novi modeli i svaki je bio bolji od prethodnog. Mnogo sam poklonio, tako da mi je ostalo samo 15. Ne isplati se da prodajem pošto mi je potrebno i do pet sati rada dnevno – priča Ivan Škljukić koji je i jedan od organizatora sajma.