GOST "BLICA" Brankica Stanković: Preživeli smo 10 godina LINČA, ali sve što smo uradili je VREDELO
Brankica Stanković je odabrala da se bavi novinarstvom na onaj način koji se nikome neće dopasti. Ni onima o kojima pravi emisije, ni mnogim kolegama jer ih podseća na manjak sopstvene hrabrosti, pa čak ni gledalištu koje je često sklono da kaže: “Ma, šta ona to tamo...”.
Komentara 0
Kako bilo da bilo, njen “Insajder” traje gotovo deceniju i po i za to vreme je otvorio toliko osetljivih tema i prilično načeo onaj ledeni breg našeg koruptivnog društva koji redovno osvežava svaka nova politička elita zajedno sa svojim „poslovnim partnerima“ iz sive zone. Stigle su važne nagrade, ali uz njih je pride dobila i policijsku pratnju jer je procenjeno da joj je bezbednost ugrožena. Zbog svega toga njen intervju sa predsednikom Vučićem propraćen je sa viškom pažnje, ali i reagovanja.
Šta vama (a o svima nama) govori činjenica da vas je u orbitu izbacio intervju sa Vučićem i da je tih nepunih sat vremena imalo težinu onih desetinu mukotrpno istraženih novinarskih priča koje su vas prethodno proslavile?
- Mislim da je samo utisak u pitanju da je ova emisija izazvala najviše reakcija i komentara. Mnogi su zaboravili da su gotovo svi naši serijali dovodili do raznih pokušaja osporavanja „Insajdera“, velikog odjeka u javnosti, ali i reakcija nadležnih institucija na iznete dokaze. Ono što može da se zaključi posle ovog intervjua a na osnovu reakcija na društvenim mrežama, jeste to da je podela u društvu danas takva da je dostigla granicu nepodnošljivog. U takvoj podeli i jedna i druga strana žive u nekoj svojoj teoriji zavere koju sami kreiraju bez ikakve potrebe da sagledaju činjenice, a to će na kraju biti pogubno za ovo društvo.
U zemlji gde svi misle da mogu biti fudbalski treneri, ministri, predsednici, očekivano je da smatraju kako umeju i bolje da intervjuišu od nas kojima je to posao. Koje kritike na vaš račun su vas najviše zabolele?
- Postoji pravilnost u napadima kroz koje prolazimo godinama, a to je da oni o kojima radimo ili oni koji nemaju nikakvu konstruktivnu kritiku jedino su sposobni da kažu kako je nešto namešteno, unapred dogovoreno i naručeno. U slučaju „Insajdera“ “naručioci” su bili razni: CIA, BIA, DS, jedan tajkun, drugi tajkun, Amerikanci, Rusi, pa čak i DSS u vreme kada smo odlučili da serijal ne pustimo usred izborne kampanje. Najnovija teza je da smo se prodali Vučiću. I sada, zbog onih koji su licemerni, spremni da lažno optužuju, a uglavnom bez rezultata svoga rada, treba mi koji 14 godina radimo profesionalno da se pravdamo i objašnjavamo zašto smo radili intervju sa predsednikom države! Pa nećemo da se pravdamo. Naprotiv, uradićemo ponovo intervju ako pristane – jer to je naš posao. Ako pojedinci, i to oni koji su do juče imali, bar u našem sistemu vrednosti, neko ime i prezime - očekuju boks meč u studiju „Insajdera“, moraju da znaju da ga nikad neće dobiti. Nikoga ne gledamo kao neprijatelja koga treba uništiti.
Sa kojom idejom ste vi ušli u taj razgovor, a šta mislite da je bio njegov cilj? Ima mišljenja da je i tako konfrontaciono intoniran intervju išao na Vučićevu vodenicu.
- Bilo mi je jasno da je to klizav teren, ali da treba da pokažem da se sa predsednikom države može razgovarati drugačije od onoga što godinama gledamo. Predsednik Srbije je u tom, kako kažete konfrontirajućem razgovoru, dao brojne odgovore koje dosad nismo čuli i to je za javnost Srbije najvažnije. Isto tako, moram da kažem da mi nije jasno zašto je uopšte bitno šta je bio cilj predsednika Srbije? Ne znam šta je bio cilj, da li je uopšte postojao, niti me zanima. Činjenica je da je Aleksandar Vučić pristao na intervju i to za produkciju koja svakodnevno objavljuje teme koje se odnose na propuste ove vlasti. I to ne zato što je SNS na vlasti, nego zato što tako radimo u vreme bilo koje vlasti.
Na kraju, kad se slegla polemika, jeste li u tom intervjuu bili važniji vi ili Vučić?
- Ovo je svakako prvi intervju posle kojeg ste imali pet dana na društvenim mrežama osporavanje novinara, a ne onoga što je predsednik rekao u intervjuu. Meni je to svakako zanimljivo jer govori puno o onima koji su bili najglasniji i najbešnji.
Da ponovo radite intervju, šta biste drugačije uradili?
- Ako pogledate sve moje intervjue, pa i one u serijalima, videćete da je to jednostavno moj stil i ja to neću menjati nikada. Naravno, ovde ne mislim da nije moglo bolje. Na par mesta trebalo je više da insistiram na odgovoru, ali žurila sam da obuhvatim što više tema. Svi koji rade sa mnom znaju koliko sam inače samokritična, ali ukupno gledano zadovoljna sam intervjuom koji sam uradila.
Skoro će 15 godina kako se bavite onim najtežim vidom profesije – istraživačkim novinarstvom. Zaradili ste policijsku pratnju, trošene su pare za snajper iz kog bi se na vas pucalo, šta je satisfakcija?
- Godinama smo bili jedina redakcija u Srbiji koja je radila istraživačke emisije, a B92 jedina TV koja je imala takvu vrstu novinarstva. Zahvaljujući mediju kao što je televizija istraživačke emisije dospele su do šire publike pa je i uticaj postao veći. U poslednjih nekoliko godina imate više redakcija i portala koji se bave istraživačkim novinarstvom i to je jako važno za ovu zemlju. Smatramo da je opstanak istraživačkog novinarstva naš najveći uspeh. Važno je bilo to što mi koji smo godinama bili prvi na udaru nismo odustali i pored linča kroz koji smo prolazili, ozbiljnih pretnji i ugrožavanja bezbednosti. Kada smo počinjali i kada su svi čekali „Insajder“ kao najvažniju utakmicu, pokušavali su da se protiv nas bore lažima i pretnjama, ali naš odgovor je uvek bio isti: odgovorno i profesionalno novinarstvo. Satisfakcija je „Insajder“ produkcija i veb-portal insajder.net, koji već dve godine funkcioniše po najvećim profesionalnim standardima i koji iz dana u dan raste po broju poseta bez obzira na to što najviše klikova imaju mediji pretrpani bezvrednim sadržajem. Za ovih 14 godina koliko postoji „Insajder“, postali smo više od emisije. Sasvim sigurno nigde u regionu, ali ni u Evropi jedna emisija nije napravila takav uspeh i dovela do promena zakona, sankcionisanja onih koji su se bavili zloupotrebama a da za sve to vreme nemamo nijednu tužbu izgubljenu na sudu. A što se obezbeđenja tiče, ne mogu više da slušam laži na tu temu, pa moram samo da kažem da država ne troši ni jedan jedini dinar na moje obezbeđenje.
Koja priču ili emisiju za sve to vreme je bilo najteže uraditi, koja vas je koštala najviše živaca?
- Sve priče su teške na svoj način, a ipak bih izdvojila serijal o zloupotrebama u Rudarskom basenu „Kolubara“ koji mi je ostao u mučnom sećanju, ali iz drugih razloga. To je bio zapravo prvi serijal koji je rađen sa proširenim timom redakcije „Insajder“ u koju je prešlo nekoliko novinara sa tadašnjeg Radija i TV B92, jer sam ja neposredno pre toga dobila policijsko obezbeđenje. Nismo hteli da ugasimo „Insajder“ iako sam smatrala da ne mogu profesionalno da radim svoj posao dok imam policijsko obezbeđenje - zato smo odlučili da proširimo tim „Insajdera“. Istovremeno, odlukom države, mene izmeštaju iz Beograda zbog operativnih podataka da se sprema moje ubistvo i da je, prema policijskim službenim beleškama, kupljen čak i snajper. To je stvarno bilo grozno vreme. Pošto nije uspeo pokušaj da serijal uradimo tako što ću ja biti na telefonu ili Skajpu, novinari „Insajdera“ su došli tamo gde sam se ja nalazila da završimo serijal. U tom smislu me taj serijal zaista koštao živaca, radili smo u nemogućim uslovima, ali na kraju je ipak vredelo.
Dobijate li i dalje pretnje, da li ih je bilo više na početku ili sada?
- Uglavnom ne. Posle svega što se desilo promenili smo se u smislu da smo dosta oprezniji, redovno zaključavamo vrata od kancelarije (smeh)... Bez šale, ne računajući ozbiljne pretnje i sve što se dešavalo kada je bezbednost u pitanju, mi smo jedina redakcija, verovatno u svetu, koja više od 10 godina konstantno prolazi kroz najodvratniji linč i putem tabloida i uz pomoć izabranih analitičara, bivših političara pa čak i kriminalaca koji su dobijali prostor putem raznih medija da lažima i optužbama pokušaju na sve načine da umanje značaj onoga što smo otkrili i objavili, odnosno da odbrane sistem korupcije i kriminala o kojem smo govorili u našim serijalima.
Imate li oglašivače i ko je spreman da se kod vas reklamira?
- Nemamo. Mi smo jedini medij koji ima otvoren prostor za reklame a nema reklame. Angažovali smo marketinškog stručnjaka, ona je otišla kod nekoliko svojih starih klijenata i svi su joj rekli isto: jako poštujemo „Insajder“ i hoćemo da pomognemo, ali da se ne zna da smo pomogli jer nećemo da se zameramo. To naravno nismo prihvatili, ali smatramo da to javnost treba da zna. Čak i da se dogodi da moramo da se ugasimo, mi bismo bili ponosni jer smo radili posao na najpošteniji mogući način u interesu javnosti, nismo kalkulisali, nismo pravili kompromise i kao takvi ostavili smo jedan neizbrisiv trag koji niko nikada neće moći da ospori.
Stefanović neće pa neće
S kim ste želeli da napravite intervju, a niste uspeli da ga dobijete? Na koga čekate, ko uporno odbija?
- Ministar policije Nebojša Stefanović odbija da odgovori na naš poziv već dve godine. Ne znam koliko smo zahteva do sada poslali, ali odgovor nismo dobili.