Muška prijateljstva: Lojalnost bez mnogo drame

O njima se ne govori često, ne pišu eseji, niti su predmet beskrajnih razgovora njihovih aktera. Ona, jednostavno, postoje. Muška prijateljstva. Drugačija od onih koje grade žene, ništa manje vredna, možda čak i čvršća i postojanija. Votson nikad nije bio ljubomoran na Šerloka Holmsa iako je večito bio u njegovoj senci, Horacio je do kraja lojalan Hamletu, a Sem je u "Gospodaru prstenova" bez žalopojki tolerisao Frodovo grozno ponašanje. Velikodušnost, lojalnost, tolerancija, odanost bez mnogo drame - tako se opisuju muška prijateljstva i u stvarnom životu, ne samo u literaturi.

Ona se ne baziraju na priči o osećanjima, već na zajedničkim aktivnostima. Muškarcima je dovoljno da idu na pecanje i ćute, da u kafiću gledaju utakmicu ili da zoru dočekaju igrajući igrice, što je ženama sklonim višečasovnim analizama i pričama bez kraja i konca o tome ko, šta, kako i zašto, nezamislivo.

Iskreniji i otvoreniji

Veruje se i da su muškarci u svojim prijateljstvima iskreniji i manje skloni osudi nego žene. Sagovornik "Života plus" psihoterapeut dr Zoran Milivojević ističe još jednu bitnu razliku - odnos prema konfliktu i kritici. Prema njegovim rečima, žene ne vole da čuju kritiku, često je doživljavaju kao negaciju prijateljstva, pa je i ne upućuju, te zbog ovog diplomatskog manira mnogo toga ostane neizgovoreno. A kad im se nakupi, jednostavno prestaju da se viđaju neko vreme, nakon čega ponovo uspostavljaju prijateljstvo bez raščišćavanja onoga što je ranije bilo predmet spora. Kod muškaraca je sasvim druga priča, pojašnjava Milivojević:

- Povremeno čujem od nekih žena da više vole da se druže sa muškarcima jer sa njima tačno znaju na čemu su. Muškarci kritiku i konflikt ne doživljavaju kao napad, čin neprijateljstva ili odbacivanja. Posledica toga je da su muška prijateljstva otvorenija od ženskih, da jedan drugom lakše kažu šta zameraju i sa čim se ne slažu. Zbog toga mušakrci imaju dugovečnija prijateljstva koja neretko traju i ceo život - objašnjava psihoterapeut.

Razlika postoji i u kvantitetu. Muškarci su skloniji grupnim prijateljstvima i ortačkim druženjima. Gotovo svaka žena ima najbolju prijateljicu, dok će muškarci retko na pijedestal izdvojiti samo jednog drugara.

Drugačija bliskost

I umesto da budu ljubomorne na prijatelje svojih muževa, što je ponekad slučaj, žene bi trebalo da ih ohrabruju da se druže. Tako će profitirati svi - i one, jer istraživanja pokazuju da se muškarci bez prijatelja više oslanjaju na svoje supruge i suviše očekuju od njih, i oni, zato što je dokazano da su muškarci manje pod stresom ako se druže. Jedino u čemu su "slabiji" u odnosu na žensko-ženska prijateljstva je intenzitet odnosa. Muškarci, naime, ne održavaju dovoljno svoja prijateljstva, pogotovo kad se ožene i dobiju decu, ali ne zato što ne vole svog prijatelja, već jednostavno upadnu u drugačiji ritam i ne održavaju kontakte kao nekad. Takođe, muškarci ređe pričaju sa prijateljima o svojim osećanjima, problemima, težnjama, zbog čega se njihova prijateljstva čine manje bliskim. Sa tim se delimično slaže i naš sagovornik napominjući da su muškarci kao ličnosti mnogo više okrenuti spoljašnjem svetu, događajima koji su izvan njih, dok manje prate i istražuju svoje doživljaje:

- Kod žena je obrnuto, tako da se ženska bliskost zasniva na komunikaciji doživljaja, na pokazivanju svoje subjektivnosti. Muškarci koji su prijatelji više pričaju o onome što je izvan njih i njihovog prijateljstva. Čak i kada dele sa prijateljem nešto što im se desilo u stvarnom životu, više pričaju o tome šta se dešavalo, nego kako su to doživeli i kako su se osećali. Muškarci imaju kulturološku zapovest da su pravi muškarci ako su jaki, a jaki su ako ne osećaju i ako su u stanju da sami, bez pomoći prijatelja reše problem. To međutim, ne umanjuje ljubav i odanost koju osećaju prema svojim prijateljima - pojašnjava psihoterapeut.

BROMANSA

Nekada su muškarci ohrabrivani da pokazuju svoja osećanja. U stara vremena verovalo se da je prijateljstvo plemenitije nego brak jer su žene smatrane inferiornijim polom. Platon je govorio da je istinsko prijateljstvo između dva muškarca besmrtno i beskonačno.

U 19. veku bilo je uobičajeno da dva prijatelja zajedno posete fotografski studio kako bi imali uspomenu za ceo život. U 20. veku, pak, gubi se nežnost iz muških prijateljstava, pa umesto zagrljaja, muškarci bliskost iskazuju tapšanjem po ramenu. Uplašeni da će biti etiketirani kao homoseksualci, prestaju da dodiruju svoje prijatelje.

Ali, poslednjih godina prisutno je vraćanje na početak - muškarci se sve više ohrabruju da pokazuju osećanja. Takva veza dobila je i ime - bromansa (od reči "bro" što je na engleskom skraćenica za brata i "romansa"), a koristi se da označi blisku neseksualnu vezu između dva ili više muškaraca. I, nema u tome ništa loše.

JEDAN POZIV I - TU SU

Naš sagovornik podseća da se u detinjstvu prave veze koje služe kao standard za sva kasnija prijateljstva u životu.

Prema njegovim rečima, deca su još neiskvarena svetom odraslih u kojem vlada interes, zato su njihova prijateljstva čista i iskrena:

- Kasnije u životu važnost prijateljstava se polako gubi. Dok je adolescentna grupa još čvrsto povezana, kada članovi te grupe odrastaju i kako ulaze u emocionalne veze, tada se stvari menjaju jer je lojalnost prema partneru veća od lojalnosti prema prijatelju.

A kada dođu deca, tada porodica postaje još važnija. I to je normalni razvojni put, od veoma čvrste veze u detinjstvu do daleko labavije i nestalnije veze u odraslom životu. Često su prijateljstva odraslih zasnovana na interesu.

Sve dok je to obostrano i dok obe strane znaju da je tako, to je u redu. Kod muškaraca se, čini se, duže zadržava nevinost prijateljstva, jer svoje najbolje prijatelje "čuvaju" u kom god pravcu da ih život odvede i koliko god vremena da prođe. Jedan poziv je dovoljan i tu su, spremni da im pomognu - primećuje Milivojević.