Ovo je sraman intervju koji je naterao Gujona da reaguje

- Za mene nema podele i nije mi bitno ko je kakvog političkog mišljenja jer je naš cilj da pomognemo ljudima na Kosovu. Mislim da niko, bez obzira na to kakvo mu je političko opredeljenje, ne može da bude protiv onoga što mi radimo - pokušao je da objasni najveći humanitarac u Srbiji, Arno Gujon, gostujući u emisiji "Novi dan" na N1. Mada, možda je bolje reći da je pokušao da se odbrani, s obzirom na to kakva mu je pitanja postavljala voditeljka Marija Antić. Ona je do kraja emisije pokušavala da Gujona predstavi kao ultradesničara, maltene kao fašistu.

- Francuski blok identitaraca, za one koji ne znaju, ne deklariše se ni kao levi, ni kao desni, ali identitarci sa ekstremnom desnicom imaju islamofobične stavove, kao i diskriminišuće stavove prema LGBT populaciji, optuživali su ih i za ksenofobiju. Zar studenti Fakulteta političkih nauka, kojima ćete držati predavanje, nemaju prava da znaju kakvih je političkih stavova čovek koji im priča o humanosti u 21. veku?

Međutim, voditeljka je bila uporna u nameri da istera na čistac da li je Arno Gujon i dalje identitarac, pa se u narednom pitanju potrudila da objasni šta to tačno znači.

IMAM PRAVO DA SE MENjAM

- Ja sam slobodan da govorim o svemu, i o mojim političkim stavovima: današnjim, jučerašnjim, o Srbiji, o Francuskoj. Što se tiče pokreta koji pominjete, on više ne postoji. On je postojao u Francuskoj nekoliko godina, a ja sam bio njegov član 6 meseci, od 2010. do 2011. godine. To je bio moj način da podržim neke ideje koje imam. Naravno, imam pravo da se razvijam i menjam, kao i svako drugi - rekao je Gujon.

- Ono što ste rekli u vezi sa njihovim stavovima nije tačno. Oni su, čini mi se, organizovali neke skupove baš sa LGBT osobama u vezi sa nekim stvarima. Nažalost, mnogi u Francuskoj imaju islamofobične stavove i to su ljudi koji su se zalagali za razaranje Libije, Iraka, Avganistana. Ja sam lično protiv toga i dok sam živeo u Francuskoj, učestvovao sam u demonstacijama protiv rata u Libiji. Ali, i tad su mediji bili za razaranja, kao što su bili za razaranje Jugoslavije. Bili su za rat, a mi protiv rata - dodao je Francuz.

Nakom terorističkog napada u Parizu, Arno je u srpskim medijima govorio o tome.

- Bilo mi je jako teško jer sam poznavao jedno dete koje je tada ubijeno. Ali sam se uvek trudio da razlikujem ekstremni islamizam od ostalih muslimana. Svi znamo da oni koji podržavaju terorističke grupe na Bliskom istoku, oni su najviše protiv islama - objasnio je u svom odgovoru.

"Na teret" mu je dalje stavljeno što je učestvovao u Vidovdanskom maršu 2009. godine, jer ga je tada, navodno, organizovao SNP 1389.

VIDOVDANSKI MARŠ NEVEROVATNO ISKUSTVO

- Vidovdanski marš je bio neverovatno iskustvo za mene kao mladog Francuza. Tada sam počinjao da učim srpski i na sajtu vidovdanskimars.org, koji nema nikakve veze ni sa jednim pokretom, video sam da mladi Srbi iz Beograda idu peške do Gazimestana i pitao sam da li mogu ja kao Francuz da se priključim. Prihvatili su me i kada sam stigao, dočekala me je jedna grupa mladih ljudi, vernici. A ljudi iz SNP 1389 su bili u drugoj grupi i to nema veze sa Vidovdanskim maršom - rekao je Arno.

Marija Antić ga je potom pitala da li zna da je taj pokret na svoj sajt postavio njegove govore i slike.

Ne, ne znam, ali mnogi sajtovi objavljuju to. Pa i N1 je objavio moju sliku u vezi sa današnjim gostovanjem. Mnogi me podržavaju, što mi je drago. Za mene nema podele, bitno je da se ljudi okupljaju oko jednog dobrog cilja, a to je da se pomogne ljudima u enklavama na Kosovu i Metohiji - odgovorio je.

Prema rečima Igora Božića, izvršnog producenta TV N1, ako snimak gostovanja Arnoa Gujona još nije na sajtu N1, vrlo brzo će biti.

- Mi nemamo nikakav problem s tim, to je insinuacija, ako snimak nije već na sajtu vrlo brzo će biti objavljen - rekao je Božić i napomenuo da nije video šta je Francuz objavio na Tviteru o gostovanju na televiziji N1

40 KONVOJA HUMANITARNE POMOĆI

Podsećamo, poslednjih 13 godina, zahvaljujući njemu, na Kosovo je stiglo 40 konvoja humanitarne pomoći u vrednosti od preko 5 milion evra. Kroz direktne investicije, uloženo je 1.2 miliona evra u obnovu 24 škole, obnovu bolnica, crkava i manastira.

U ovom trenutku, na Kosovu obnavlja 4 škole, a gradi i veliku farmu kako bi ljudi mogli da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći.

Izvor: Telegraf.rs