Šest vekova SRPSKE TRADICIJE ispisano GRAFITIMA u jednoj banjalučkoj ulici
Stanari Borika u Banjaluci žive u svojevrsnom muzeju ratne istorije, okruženi portretima srpskih boraca od Miloša Obilića, junaka Kosovskog boja do Spomenka Gostića, najmlađeg vojnika Vojske RS.
Komentara 0
Neke od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda u poslednjih 600 godina, iscrtane su na zgradi u Bulevaru vojvode Živojina Mišića. Anonimni umetnik grafitima je prikazao istoriju Srba od boja na Kosovu, 1389. godine, preko sprskog ustanka 1804. godine, Prvog i Drugog svetskog rata, te poslednjeg rata u BiH.
Fasade zgrada postale su dom za cara Dušana, Miloša Obilića, vožda Đorđa Petrovića, revolucionara Gavrila Principa, kralja Petra I Karađorđevića, Nikolu Kalabića, generala Novaka Đukića i Spomenka Gostića, najmlađeg vojnika Vojske RS koji je poginuo u poslednjem ratu, a imao je samo 15 godina. Svaku od slika krasi i poruka jedinstvena za svaku ličnost.
Svojevrsna zahvalnica iskazana je prema ruskom narodu, odnosno vekovnom srpsko-ruskom prijateljstvu portretom cara Nikolaja II Aleksandroviča.
Na pitanje kako im se sviđaju „nove komšije“, s obzirom da se o postupcima nekih ličnosti danas vodi oštra polemika, mišljenja građana su podeljena. Većina je onih kojima se ova vrsta umetnosti, kao i prikazane istorije dopada, a čak i ako ima protivnika, to sigurno ne pokazuju šaranjem grafita.
- Ne smetaju mi slike, ali više bih voleo da nam je zgrada umesto grafitima ukrašena novom fasadom, jer je ova više stara i oronula- rekao nam je jedan stanar.
Autori ovih grafita, prema rečima meštana su „klinci iz kraja“. Profesori koji predaju u srednjim školama, primećuju da su deca poslednjih godina „zadojena nacionalizmom“, raspituju se i mnogo ih zanima srpska tradicija, ali, prosvetari upozoravaju da je tanka linija između patriotizma i obožavanja desničarskih grupa.
- Raznorazne organizacije i pokreti vrbuju decu preko navijačkih grupa, daju im razne letke da lepe po školama, deca su na taj način izmanipulisana. Rane iz poslednjeg rata su još sveže, i tu ne bi trebalo nikoga izdvajati kao istorijsku ličnost – smatraju profesori.