Težak položaj roditelja dece sa invaliditetom

Dvojica od trojice sinova porodice Stoilković imaju mišićnu distrofiju. Roditelji novac obezbeđuju od privremenih poslova, naknade za tuđu negu i pomoć, ali primanja su, kažu, nedovoljna da obezbede Nemanji i Milanu odgovarajuće fizikalne terapije.

"Svakodnevna fizička aktivnost, takozvana kinezi terapija, u proseku košta od 500 do 800 dinara, da li je ta ili obična masaža, mogu da daju malo popust, ali nama je ipak mnogo", kaže Mirjana Stoilković iz Vranja.

Mirjana se obratila lokalnoj samoupravi, Ministarstvu prosvete, Vladi. Grad joj je obezbedio privremeni posao koji je, kaže, dodatno opterećivao. Na preporuku lekara prestala je da bude lični asistent dečaku sa posebnim potrebama.

"Imala je ugovor na određeno vreme, kao i svi lični pratioci. U međuvremenu je podnela zahtev za prestanak radnog odnosa, a komletna dokumentacija je prosleđena Ministarstvu", kaže Danijela Milosavljević, gradska većnica zadužena za socijalna pitanja.

"Pored velikih, brojnih obaveza i opterećenja sa njima, stvarno ne mogu da radim taj posao, a nije bio ni stalni" , kaže Mirjana Stoilković, iz Vranja.

Roditelji dece sa invaliditetom i kada imaju posao, teško mogu da priušte novac za lečenje i oporavak svoje dece, kažu u udruženju "Sreća".

"Problem je taj ako su roditelji vezani za dete i dete vezano za krevet, teško mogu da rade roditelji. Zato se i trudimo da dobijemo, da se donese zakon roditelj-hranitelj", kaže Srđan Veselinović, predstavnik udruženja "Sreća" iz Novog Sada.

Tako će porodice koje imaju decu sa invaliditetom imati status hraniteljskih porodica, sa redovnim mesečnim prihodima.