Кад је дефинитивно одлучио да се одсели, информације је потражио на друштвеним мрежама. На Фејсбуку има рзаних група, зову се „посао у Немачкој – помоћ - информације", „Идемо у Немачку – народна група", „посао и стан у Немачкој" и неке имају и по 50.000 чланова.
Што се понуде посла тиче, нађе се ту свашта: траже се девојке до 35 година за рад на шанку за 1.500 еура, а власник бара уверава да се не ради о проституцији; један корисник нуди курсеве за неговатељице старијих особа; људи се интересују колики је отказни рок у Немачкој.
Но, неки су огласи и лажни, па Данијел с почетка приче упозорава на опрез. Сам Данијел имао је среће и сад у Немачкој вози аутобус приградских линија. Каже да је плата пристојна, храна јефтинија него у Загребу, а одмор и слободни дани светиња, преноси index.hr.
Што се превара о огласима за посао тиче, превараната има доста.
„Обећавају брда и долине, само да очајник у потрази за послом уплати коју стотину евра за аутобуску или авионску карту, можда за сређивање докумената... Ко наседне, може да се опрости од свог новца. Пратећи све групе и коментаре, нисам још наишао да је неко преварен од немачког послодавца, варају само Балканци', каже за Дојче веле Хасан Сејдић, координатор Удружења незапослених БиХ. Њему се чини да је највећи проблем то што се за термин како би се добила радна виза у амбасадама земаља ЕУ у БиХ чека месецима, а боље није ни у Србији.
Сејдић такођер упозорава да се никада и никоме не уплаћује новац унапред.
„Права посредничка агенција узима провизију од послодавца. Има случајева да се превоз наплати и стварно организује, али да несрећници заврше у некој пустоши чекајући на непостојећег послодавца или раде на црно“, вели Сејдић.
Немања Панић, програмер из Новог Сада, није се уздао у друштвене мреже него је и са тада још скромним знањем немачког пратио службене странице из Немачке о овој теми.
„Гледао сам и неке наше форуме и хрватске, али тамо људи пишу гомилу неистинитих информација. Поготово око висине плата, услова...“
Панић је већ неколико година у Берлину одакле је почео да пише веома читан блог „Два кофера у Берлину“. Он је многима постао извор информисања о животу и пре свега бирократским препрекама у Немачкој. Далеко најчитанији текст му је о томе како добити радну визу: прочитало га је преко 40.000 корисника.
„Очај игра приличну улогу, на жалост“, каже Панић. „Људи по интернету пишу, рецимо, да су плате четири, пет или шест хиљада евра, али не спомену да је то бруто износ. То је добра плата, чак и ако је бруто, али ипак... Има оних који се жале да им држава 'узме' 40 посто. Питам се: људи, да ли сте нормални, јесте ли икад чули за доприносе? Ниво давања је заправо сличн као у Србији', пише Дојче веле.
