Pada izvoz hrane

TAMAN kada smo se navikli da plasman srpske robe u inostranstvo sustiže uvoz, stvari su se preokrenule. Poslednji statistički podaci, iz novembra prošle godine, otkrivaju da je jaz u spoljnotrgovinskoj razmeni - porastao. U novembru je Srbija na uvoz potrošila 1,7 milijardi evra, što je 20,2 odsto više nego godinu ranije. Problem je što je izvoz posustao, pa je sa plasmanom od 1,3 milijarde evra upisao rast od svega devet odsto. Zato u prvih 11 meseci uvoz beži izvozu za 1,5, umesto 0,4 odsto, kakav je zbir bio mesec ranije.

PROČITAJTE JOŠ: Do Rusa kroz sitno rešeto

Na značajniji rast uvoza, objašnjavaju ekonomisti saradnici "Makroekonomskih analiza i trendova", uticao je, između ostalog, rast cena nafte.

PROČITATJE JOŠ: Zbog loše higijene razbolele se maline

- Cene nafte su dostigle najveći nivo u poslednje dve i po godine - ističe ekonomista Ivan Nikolić. - U novembru raste i uvoz mineralnih ruda. To, međutim, nije loše jer ukazuje na veću aktivnost "Hestila" u Smederevu. Zabrinjava činjenica da stagnira izvoz hrane i živih životinja, a istovremeno raste uvoz u tom segmentu.

Kada se posmatra dinamika same proizvodnje, posle šest meseci laganog klizanja u "minus", počela je nešto bolja situacija u sektoru prerade i konzervisanja mesa. Druge grane prehrambene industrije trpe zbog pada poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini.

- Imali smo lošu dinamiku i tendencije u prehrambenoj industriji - objašnjava ekonomista Stojan Stamenković. - Trend u novembru je ispod proseka prethodne godine. Veliki je pad i u proizvodnji voća i povrća. Ohrabruje samo porast u preradi i konzerviranju mesa. Povećava se proizvodnja svinjskog mesa. U slučaju proizvodnje električne opreme, ona je u prvoj polovini 2017. rasla, ali je već krajem tog perioda počela da pada. Posebno je interesantan zastoj u proizvodnji električne opreme za domaćinstvo. Sada je pao i uvoz te robe, te deluje da se smanjuje tražnja za kućnim aparatima.

Novembarski uvoz je bio za 107 miliona evra veći od uobičajenog mesečnog povećanja. U tom povećanju je rast uvoza naftnih derivata ostavio trag "težak" 18 miliona evra, osnovni metali 13 miliona, a poljoprivreda devet miliona evra. Električna oprema i metalni proizvodi po osam miliona evra, a farmaceutski proizvodi - šest miliona evra. Uvoz prehrambene robe je nadmašio očekivani rast za pet miliona evra, a rekorder u vanrednom skoku uvoza su motorna vozila i prikolice - čak 30 miliona evra.