Sprečeno prinudno iseljenje samohrane majke i njene dece

Brojni prijatelji, komšije i rođaci od ranog jutra okupili su ispred stana Tanaskovićeve.

"Sramota je da da mi od rođenog oca branimo decu da ostanu na ulici i bez krova nad glavom. Dok se njihova majka svim silama bori da Mateji koji boluje od autizma pomogne na sve moguće načine, tražeći lekare iz svih delova sveta da njenom sinu pomognu, ali ništa manje trudeći se da starijeg sina izvede na pravi put, njihov otac izbacuje ih na ulicu. Nećemo to da dozvolimo“, kaže prijatelj Dušan Ilić.

Foto: J. Ćosin

Nasuprot njima, deka dečaka prvi je došao da pomogne sinu da iz stana iseli svoje.

"Ja sam stan kupio sinu, kada se rastao od nje, podneo je zahtev da se ona iseli. Međutim ona to odlaže. Unuci su moji, jesu, ali moj sin nije dužan da im obezbedi gde će da žive, neka majka misli o tome“, rekao je Milosav Radlović, deka Mateje i Srećka.

On dodaje i da je Oliveri nudio da pređe u njihov drugi stan, koji je želeo da im ustupi na korišćenje, što je ona odbila, verovatno iz straha da bi tako opet mogla da ostane na ulici.

Foto:J. Ćosin

AGONIJA KOJA TRAJE TRI GODINE

Da iz stana koji su zajedno kupili 2008. godine, ali koji je u njegovom vlasništvu, izbaci svoju bivšu suprugu i dva sina, Mateju (10) i Srećka (13), Srđan Radlović pokušava pune 3 godine.

Rešenje o izvršenju doneto je 2015. godine i njime je naloženo iseljenje iz stana Olivere i njene dece. Međutim, 6.9.2017. godine je doneta presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev Olivere gde je utvrđeno da ona sa decom ima pravo stanovanja u stanu u Nišu koji je bio predmet postupka. Kako objašnjava Kostić, ukoliko Apelacioni sud u Nišu bude usvojio presudu, oni će moći da nastave da žive u stanu.

Nakon što su iz suda javili da se izvršenje odlaže, Radlovići su pokušali da na silu uđu u stan, čime su se okupljeni građani usprotivili. Radlovići su nakon toga pozvali i policiju, koja im, međutim, ipak nije dozvolila da uđu u stan. Građani su najavili da će naizmenično svakog dana dežurati ispred Oliverinog stana kako bi je zaštitili.

Foto: J. Ćosin

"Muka mi je da svakog dana sa spakovanim koferima čekam izvršitelje", rekla je Olivera.

Kako je objasnila, ne zna kako je došlo do začkoljice oko vlasništva stana. Poseduje priznanicu da je stan platila deo stana, ali je on ipak u vlasništvu njenog bivšeg supruga.

„U vreme kada smo kupovali stan, ja sam saznala da moje dete ima autizam i ništa mi tada više nije bilo važno", objašnjava Olivera.

Dodaje i da se ne boji da će ostati na ulici, pre svega zbog ljudi koji su uz nju i podržavaju je, ali joj teško pada da uz sve muke, pored toga što je samohrani roditelj i što pokušava da svom detetu nađe lek za problem koji ga je snašao, svaki dan, sa spakovanim koferima izvršitelje čeka na vrata.