VETO KRATKOG DOMETA: Albanski uskoro i zvanično službeni jezik u Makedoniji?

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

USKRAĆIVANjE potpisa predsednika Makedonije Đorđa Ivanova na ukaz Zakona o upotrebi jezika u Makedoniji, kojim se i zvanično albanski uvodi kao drugi službeni jezik uz makedonski, izvesno je samo će na kratko odložiti pravosnažnost tog akta uprkos svim kontroverzama i upozorenjima na pogubne posledice stručne javnosti i opozicije.

U gotovo svim reagovanjima posle objave odluke Ivanove ističe se da je to očekivani potez koji samo privremeno odlaže zvaničnu primenu zakonskog rešenja.

Pročitajte još:Stoltenberg: Napredak u reformama otvara mogućnost za članstvo Makedonije u NATO

Vicepremijer Vlade Makedonije zadužen za evropska pitanja Bujar Osmani u četvrtak je izjavio da je odluka Ivanova očekivana, ali razočaravajuća.

– Razočarani smo iako je to bilo očekivano. Ipak, mislisli smo da da će iskorititi momenat da uputi poruku, rekao je Osmani posle razgovora u Skoplju sa ministarkom za evrointegracije u takozvanoj Vladi Kosova Duratom Hodža.

Pročitajte još:Makedonija: Ivanov odbija da potpiše Zakon o jezicima

Ukazao je da bi predsednik države trebalo da bude „kohezivni centar“ društva koji bi trebalo da spaja etničke zajednice i različnite društvene grupe.

– Tu ulogu nije odigrao u poslednjih devet godina. Imao je mogućnosti ovih dana u njegovoj poslednjoj godini mandata da uputi poruku za spajanje, kao i za otvaranje perspektive države. No, očigledno je da ne može da izađe iz njegove matrice funkcionisanja. Ipak, uprkos razačarenju, ne zabrinjava nas, jer, ponovo ćemo izglasati zakon u Sobranju narednih dana, uveren je Osmani.

Hodža je izjavila da su na Kosovu u službenoj upotrebi tri jezika – albanski, srpski i turski. „Ovi jazici uvek se upotrebljavaju kao službeni. Mislim da je veoma važno za evropsko integrisanje u svakoj zemlji svaka zajednica da može da upotrebljava svoj maternji jezik“.

Izglasavanje pomenutog zakona prošle sedmice u Sobranju glasovima poslanika vladajuće većine (69, od ukupno 120 poslanika jednodomnog parlamenta), bez prisustva zastupnika opozicione VMRO-DPMNE, bio je jedan od ključnih zahteva albanskih stranaka u koalicionoj vladi premijera i lidera socijaldemokrata (SDSM) Zorana Zaeva.

Iz VMRO-DPMNE istrajavaju na izričitim ocenama da je novi zakon o upotrebi jezika "protivustavan", da "produbljuje razlike u društvu na štetu homogenizacije makedonske zajednice". Ukazuje se da se time „širi“ službena upotreba albanskog jezika na čitavu teritoriju Makedonije i sve državne institucije, za razliku od dosadašnjeg rešenja kojim je to pravo Albancima bilo garantovano samo u lokalnim samoupravama gde žive pripadnici te narastajuće zajednice u zemlji.

Uskraćivanjem potpisa Ivanova na ukaz pomenutog zakona, čitava procedura biće vraćena u Sobranje na ponovno odlučivanje. Za „popravno“ usvajanje akta neophodna je dvotrećinska većina poslanika.

JENS STOLTENBERG: SKOPLjE MOŽE BITI FAKTOR STABILNOSTI

- Makedonija je pokazala da ima kapacitet da sprovede reforme u duhu vrednosti NATO i postane faktor stabilnosti u regionu, ocenio je danas u Skoplju generalni sekretar Severnoatlanske vojne alijanse Jens Stoltenberg.

On je u četvrtak u Skoplju razgovarao sa predstavnicima državnog vrha Makedonije i obratio se poslanicima Sobranja (skupštine). Ukazao je na opštu konstataciju da je ova zemlja pokazala da raspolaže kapacitetima za fokusiranje na na demokratske procese, reforme u odbrani i da postane faktor stabilnosti u regionu. Dok je Stoltenberg govorio u parlamentu, ispred zdanja zakonodavnog doma u Skoplju protestvovala je grupa građana izražavajući oštro protivljenje članstvu zemlje u NATO pakt, usvajanju zakona o upotrebi jezika, kao projekat „antimakedonske politike aktuelne vlade“.

- Još uvek ima mesta za zastave ispred sedišta NATO-a. Prošle godine je Crna Gora postala 29. članica i sada je ravnopravni član Alijanse. Želimo da budete deo naše porodice, ali ima još posla. Pre svega, rešavanje problema sa vašim ustavnim imenom, sa Republikom Grčkom", rekao je Stoltenberg.

IME U PRIORITETU

U UN se stvaraju uslovi napredak u procesu rešavanja pitanja o imenu, a ishod će zavisiti od spemnosti za kompromis obeju strana, ocenjeno je u četvrtak u saopštenju Vlade Makedonije posle najnovije runde razgovora u Njujorku medijatora Metjua Nimica sa predstavnicima Skoplja i Atine Vaskom Naumovskim i Ademantiosom Vasilakisom.

Posle pažljive analize okvira Nimica iznete pregovaračima u Njujorku, najavljeno je da će Vlada „saglasno značaju pitanja“, za državne interese, nastaviti proces gradnje što šireg i inkluzivnijeg stava.