Prva sezona rijalitija Survivor emitovana je krajem 2008. i početkom 2009. godine, a iako je od tada prošla skoro decenija, Dario i dalje sa nesmanjenim žarom govori o tom neverovatnom iskustvu. Doduše, kako i ne bi jer se takva šansa pruža jednom, a češće nijednom u životu.
On je u Panamu otputovao kao profesor fizičkog vaspitanja i fitnes trener, što znači da je tada, kao i sada, bio izuzetno fizički spreman. Iz razgovora sa njim smo saznali da kondicija zapravo nije najbitnija stvar koja je potrebna da bi se opstalo na takvom mestu.
– Na ostrvu je bilo ljudi iz različitih branši. Recimo, u mojoj grupi bili su automehaničar, političar, direktor firme, jedna devojka je radila kao psiholog i u pitanju je bio pravi šareniš od ekipe. Naravno da mi je fizička sprema značila, ali nije bila presudna – rekao je Dario Ćirić na početku razgovora za NOIZZ.
Kriza i ljubav prema prirodi
Pre nego što je glasanjem bilo odlučeno da napusti rijaliti, na ostrvu je proveo 32 dana. Nama to deluje kao naučna fantastika, a on nam je podrobno objasnio kroz koje sve faze prolaziš u datoj situaciji.
– Kad te ostave na ostrvu bez ičega doživiš neku vrstu šoka. Tokom prvih pet dana je čak i bilo interesantno, a između 5. i 10. dana već naiđe kriza. Nismo jeli, slabo smo spavali, bili smo konstantno mokri i iscrpljeni. Plus tamošnja klima i igre nisu bili nimalo naivni. Bude, naravno, lakše kada se to izgura, a posle 15. dana nam je bilo kao da smo rođeni tamo. Već smo se navikli da ne jedemo i ne spavamo – objašnjava ovaj 40-godišnjak.
Motivacija za učestvovanje u Survivoru nikada mu nije bila novac, već isključivo ljubav prema prirodi. Ujedno, saznali smo i bez čega ne može da se opstane u tako teškom okruženju.
– Obožavam da boravim u prirodi, volim kampovanja i tamo me je održavao adrenalin. To je jako bitna stvar, a bez adrenalina si gotov. U džungli si na malom ostrvu usred Pacifika, kit ti iskače svaki čas, jedeš kokos, pališ vatru, spavaš pod lišćem... Ako ti u tim situacijama ne proradi adrenalin, teško da može da se prođe dalje – navodi naš sagovornik.
Pakao i raj Bisernih ostrva
Ovaj arhipelag sastoji se od oko stotinu ostrva od kojih je većina nenastanjena. Na prvi pogled ona zaista izgledaju božanstveno, ali u situaciji kada za hranu moraš sam da se snađeš ili dok prolaziš kroz krizu, lepota prirode nekako padne u drugi plan.
– U početku je sve bilo interesantno, međutim, kiša je padala skoro svake noći. U jednom trenutku sam se setio i kumove svadbe i pomislio: „Šta će mi sve ovo?”. Boravak tamo mogu da uporedim sa vojskom. Upoznaš dosta ljudi, zajedno prođete kroz mnoge situacije i, jednostavno, postoji neka posebna vrsta konekcije među vama – kaže Dario koji se sa starim drugarima s vremena na vreme susretne na nekim gradskim dešavanjima.
Više od svega nas je interesovao životinjski svet Paname, odnosno ostvrceta na kojem je sniman Survivor.
– More je prebogato, a kopno baš oskudno. Nekoliko puta smo viđali iguane, a na ostrvu je bilo dosta buba, paukova, rakova... Međutim, divljači i velikih zveri nema. Insekti su dosadni, naročito mušice iz kišnih šuma koje su konstantno tu. Ako ti, ne daj bože, tokom spavanja neki deo tela ostane otkriven, onda ćeš se ujutru probuditi pun osipa. Jedine situacije tokom kojih ih nema su kad duva vetar i kad pada kiša. Sa druge strane, kad se popneš na neku stenu i pogledaš u more, izgleda kao da gledaš u akvarijum. Toliko puno ribica ima. Viđali smo i kitove, čak smo čuli i njihovo pevanje. Kada su nas vozili čamcima prisustvovali smo rođenju kita i to je jedna od stvari koje vidiš jednom u životu – prisetio se.
Restoranski biznis
U centru Beograda u Gračaničkoj 7 (na skveru sa Ivan begovom) pre nekoliko meseci otvoren je meksički restoran „La Taqueria” gde je Dario jedan od partnera.
– Moj pašenog je dugo u restoranskom biznisu i ukazala mi se šansa da sarađujem sa njim. On je Meksikanac i njegova zamisao je bila da imamo autentični meksički koncept restorana. Uskoro će okolne ulice kompletno da budu pretvorene u pešačku zonu i kad se okonča rekonstrukcija sve će fenomenalno da izgleda. Tokom proleća i leta biće otvorena i bašta, a gostima će se dopasti pošto se nalazi u hladovini – rekao je i kroz šalu dodao da izbegava da nauči da sprema hranu jer ako se kuvar razboli onda će njega da zovu.
Tokom boravka u restoranu probali smo naćose i takose i, iskreno govoreći, oduševili smo se. Dario nam je čak upriličio tu čast i natočio nam čašu piva. Malog, naravno, ipak smo bili na zadatku.
Nezaobilazni fitnes i šetnje u prirodi
Dve godine pre Survivora Dario je otvorio svoj studio za individualne treninge koji i dalje funkcioniše. Tokom prvog dela dana drži treninge u klubu i to mu je primarni posao. Kroz razgovor sa njim shvatili smo da mu je veoma bitno što može da upravlja svojim vremenom na način koji mu najviše odgovara.
Vikendima često ide u prirodu i na kampovanja i ima za cilj da i troipogodišnjem sinu usadi ljubav prema prirodi.
- Izvor:
- Noizz.rs
