Sudski troškovi zamka za tužioce

JEDNA pravosnažna presuda o ništavosti bankarskih provizija za obradu kredita ne važi automatski za sve dužnike. Ovo je jedina činjenica sa kojom su saglasni i bankari, i njihovi zaduženi klijenti. I dok Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" poziva građane da tuže svoju banku i na taj način povrate novac na ime plaćenih provizija, Udruženje banaka Srbije upozorava da postoje i potpuno suprotni slučajevi, gde je Viši sud u drugom gradu potvrdio da banka ima pravo da naplati naknadu troškova za obradu kredita.

Stav "Efektive" je da svi troškovi moraju da budu sadržani u kamati kao jedinoj ceni prilikom odobravanja zajma, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Međutim, Veroljub Dugalić, gensek Udruženja banaka navodi da isti zakon već u sledećoj stavki propisuje sadržaj ugovora o kreditu i to njegov iznos, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita.

- Očito je da se ovom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja - kategoričan je Veroljub Dugalić u odbrani bankara. - Sve ovde navedeno bi moglo da ima za posledicu značajan negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlje, ukoliko se gore opisani stav prihvati kao obavezujući za sve slučajeve istog tipa.

Na ovakav stav reagovala je "Efektiva", navodeći da Udruženje banaka pokušava da obeshrabri građane u ostvarivanju njihovih prava i umanji broj tužbi protiv bankara.

PROČITAJTE I:Banke neosnovano naplaćuju proviziju za obradu kredita; Dugalić: Presuda se odnosi samo na taj slučaj

U svakom slučaju, građanin koji se odluči da tuži banku može da računa na određene troškove. U konkretnom slučaju Beograđanke, koja je na sudu "dobila" Zberbanku, troškovi parničnog postupka pred osnovnim sudom iznosili su 111.850 dinara. U ovo je, između ostalog, uračunat i trošak veštačenja od 10.000 dinara, potom 35.550 dinara takse na tužbu i odluku, 6.000 dinara nagrade advokatu za sastav tužbe, troškovi zastupanja advokata na dva održana ročišta od 7.500 dinara... S obzirom na to da je spor dobila, ove troškove nadoknadiće joj banka koja je spor izgubila.

Veroljub Dugajlić, Dejan Gavrilović

Prema Zakonu o parničnom postupku, troškove snosi onaj ko izgubi spor. Postoje situacije kada deo troškova snosi i strana koja je spor dobila, ali to ovde nije slučaj.

- Strana koja uspe u sporu ne plaća troškove, već njoj plaća suprotna strana - objašnjavaju za "Novosti" u jednoj advokatskoj kancelariji. - Eventualno, ako je ta stranka samo delimično uspela u sporu, sud može delimično da joj prizna troškove, srazmerno uspehu u sporu. Ako stranka delimično uspe u parnici, sud može da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove, ili da jedna stranka nadoknadi drugoj srazmerni deo troškova.

To se dešava u slučajevima kada, na primer, stranka traži u sporu naknadu štete od 200.000 dinara, a sud joj prizna pravo na 70.000 dinara. Tada je stranka koja je tužila obavezna da ipak snosi i deo troškova, jer nije u celosti dobila spor.

PROCENTI NISU ZABRANjENI

Iako je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda i ništavost naplate bankarskih provizija za obradu kredita, u Udruženju banaka Srbije navode da takvo, procentualno odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u Srbiji.

- Takva naplata bankarskih provizija zasnovana je na uporednoj praksi zemalja regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija - ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.