Murinjova odbrana od 12 i kusur minuta: Mnogima sam upropastio živote i srećan sam zbog toga

Nije lako proteklih dana biti u njegovoj koži. Žoze Murinjo je bukvalno sateran uza zid posle eliminacije u Ligi šampiona od Sevilje, kao u vreme kada je nizao poraze sa Čelsijem i dobio otkaz na Stamford Bridžu.

Iskusni fudbalski vuk ne da na sebe. Iskoristio je konferenciju uoči utakmice sa Brajtonom u FA kupu, da iznese svoju odbranu i to 12-minutnu bez ijednog prekida od strane novinara.

Bio je surov, ali i realan i greh bi bio izbaciti mu nešto iz kompletnog monologa.
“Znam šta su navijači i znam da imaju pravo na mišljenje i reakcije, ali u fudbalu postoji nešto što se zove nasleđe. Pokušaću da prevedem sa mog portugalskog na engleski koji mi je nešto lošiji, pojam 'fudbalskog nasleđa', a to je stanje kluba i tima koji menadžer nasledi od predhodnika. To je nešto kao poslednja titula Mančester Junajteda u Ligi šampiona, što se nije događalo često u istoriji ovog kluba, a poslednji put je viđeno ovde 2008. godine.”

“U sezoni 2011/12, Junajted je ispao u grupnoj fazi LŠ, a grupa je bila skoro slična kao ove sezone - Benfika, Bazel i Ocelul. Godine 2013. na Old Trafordu ispao je u osmini finala, ja sam bio tada na drugoj strani. Potom, 2014. Mančester je ispao u četvrtfinalu, 2015. nije se ni igrao međunarodni fudbal ovde, a 2016. kada se međunarodni fudbal vratio u Mančester ispao je u nokaut fazi. U 2017. sa mnom je Junajted igrao i osvojio Ligu Evrope, i vratio se u Ligu šampiona. Ove 2018. u grupnoj fazi smo imali 15 bodova od mogućih 18 i izgubili kod kuće u revanšu osmine finala.”

“Dakle, u sedam godina sa četiri različita trenera Mančester Junajted se samo jednom nije kvalifikovao u Evropu. Dva puta je ispao u grupnoj fazi, a najveći uspeh bio je četvrtfinale Lige šampiona. To je fudbalsko nasleđe. Ako pređemo na Premijer ligu, poslednja titula ovde osvojena je 2013. godine, a u četiri vezane sezone Mančester Junajted je bio četvrti, peti, šesti i sedmi. Dakle, u poslednje četiri godine, najbolji rezultat ovog kluba je četvrto mesto. I to je fudbalsko nasleđe.”

“Poštujem navijače Mančester Junajteda, sve njih, i one sa kojima pričam i one s kojima ne pričam. I srećan sam jer postoje oni koji razumeju ovo fudbalsko nasleđe, shvataju proces koji se odvija otkako sam došao.”

“Kada sam stigao u Real Madrid, znate li koliko sam imao igrača da su igrali četvrtfinale Lige šampiona? Ćabi Alonso sa Liverpulom, Iker Kasiljas sa Realom i Kristijano Ronaldo sa Mančesterom. Svi ostali nisu ni primirisali četvrtfinalu. To je fudbalsko nasleđe.”

“To su realne stvari. Daću vam još nekoliko realnih činjenica. U poslednjih sedam godina najgori plasman Mančester Sitija u Premijer ligi bio je četvrto mesto. U poslednjih sedam godina Građani su dva puta bili šampioni Engleske, ako hoćete i tri puta, a dva puta su bili drugi. I to je fudbalsko nasleđe. Zante li šta je još  fudbalsko nasleđe? Otamendi, De Brujne, Fernandinjo, David Silva, Sterling, Aguero, investicije iz prošlosti koje nisu kupljene u protekle dve godine.”

“Znate li koliko je Junajtedovih igrača otišlo iz kluba prošle sezone? Gde oni igraju, kako igraju i da li uopšte igraju. I to je fudbalsko nasleđe.”

“Jednog dana kada dođe novi menadžer u Mančester Junajted on će ovde zateći Lukakua, Matića, naravno i De Heu koji nekoliko godina ovde igraju, srešće fudbalere sa drugačijim mentalitetom, kvalitetom, prošlošću, statusom...”

“Iz nekog razloga plasirate se u četvrtfinale Lige šampiona kao što je sada slučaj i tamo vas čekaju klubovi koji su stalno tamo. Barselona je stalno tamo u proteklih sedam-osam godina, Real Madrid, Juventus i Bajern takođe. Povremeno se pojave neki klubovi kao što je bio moj Inter, ili Monako iz prošle sezone, ali su oni prvo pomenuti tamo s razlogom. Ostali nisu.” 

“Dobra stvar za mene je što sam na istoj talasnoj dužini sa vlasnicima, sa direktorima Vudvardom i Arnoldom, razumemo se, slažemo oko svega, čak i investicija, svesni onoga što imamo i šta nam treba. Znamo šta ćemo da radimo kad se sezona završi, razumemo se, tako da je život u klubu jako lep. Očekuje me uzbudljiv posao.”

“Juče sam se sreo sa novim radnikom u klubu, kojeg sam pitao - 'zašto si došao ovde da radiš?' Rekao mi je da radim dobar posao, da je ovaj klub velika prilika za sve i da je izazovno raditi u Mančester Junajtedu. Bravo, i moja odluka da dođem ovde pre dve godine bila je bazirana na istom mišljenju. Mogao sam da odem u drugu zemlju ili ligu da osvajam prvenstva u kojima ste šampion i pre nego što počne i stavim pare u džep, ali ovde sam gde sam i nema šanse da se promenim.”

“Ne znam da li znate za taj izraz, ali postoji izreka da je svaki udar u zid istovremeno ulaz negde. Neću da bežim, skrivam se ili da plačem samo zato što sam čuo nekoliko pogrdnih povika sa tribina. Neću da se krijem po tunelima i sklanjam, na sledećoj utakmici ću prvi izaći na teren. Ne plašim se da preuzmem odgovornost."

“Kada sam imao 20 godina bio sam niko i ništa, tamo nečiji sin, ali sa punim ponosom. Sada imam 55 godina i to sam što sam, sve što sam naparavio u karijeri je posledica mog talenta i karaktera. Znam da me mnogi ne vole, da ih ima puno, svestan sam da sam mnogima upropastio živote za sve ove godine osvajajući trofeje pa stalno govore: 'evo ga ovaj, opet je osvojio nešto'.” 

“Deset meseci nisam ništa osvojio, toliko je prošlo od moje poslednje titule, pobedio sam u međuvremenu Liverpul i Čelsi, pa izgubio od Sevilje i izgleda da je došlo vreme da ti hejteri konačno budu srećni. Naučio sam tokom svog formiranja ličnosti kroz religiju da budem srećan ako su i drugi srećni, tako da sam u ovom trenutku stvarno srećan”, završio je Murinjo svoje dugačko obraćanje.

Dalja pitanja nisu ni bila ni potrebna, niti je ko spomenuo da se sutra od 20.45 časova na Old Trafordu igra FA kup protiv Brajtona.

Foto: Action Images