POSLE GRČKE, FRANCUSKA Na putu Makedonije ka EU je NOVA PREPREKA
Na predstojećem samitu EU u Briselu bi, između ostalog, trebalo da bude odluceno i to da li Makedonija može da započne pristupne pregovore s tim blokom, ali bi veto mogla da uloži - Francuska, navodi danas "Dojče vele".
Komentara 0
To bi moglo da ugrozi rešenje spora zbog imena te bivše jugoslovenske republike, ocenjuje austrijski list "Standard".
- To bi gotovo značilo ubijanje kompromisa u vezi imena, koji su postigli Grčka i Makedonija - kaže za bečki list šef Centra za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber.
On podseća da je u Makedoniji na jesen u planu referendum i ocenjuje da je "teško zamisliti da će ishod biti pozitivan, ukoliko EU ne nagradi postignuti dogovor".
Bečki list ocenjuje da makedonskoj nacionalno-konzervativnoj opoziciji u tom slučaju neće biti teško da vrbuje ljude da ne podrže sporazum u vezi sa imenom, zato što će moći da kažu kako se i pored odustajanja od simbola identiteta ništa ne menja.
- To bi bio težak udarac za reformsku politiku na Balkanu - kaže Biber i dodaje da bi time "Francuska postala nova Grcka za Makedoniju".
"Standard" podseća i na to da je Makedonija od 2005. godine kandidat za članstvo, ali da je na putu ka EU do sada blokirala Grčka, te da bi u slučaju da Francuska uloži veto ona i dalje bila sprečena da pristupi EU i NATO.
- Vlada predsednika Emanuela Makrona do evropskih izbora 2019. godine kategorički odbija sve korake ka daljem proširenju. To ima veze s tim što se liberalno nastrojeni šef države boji jačanja uticaja neliberalnih istocnoevropskih zemalja, kao što su zemlje Višegradske grupe - objašnjava Biber.
Makron, kaže ovaj analitičar, želi da u važnim zemljama EU na vlasti ostanu proevropske stranke i zato traži da se ne odobre dalji pregovori o proširenju.
- Pored toga, u mnogim zemljama EU još nisu shvatili da je politika proširenja na Balkanu povezana sa strogim uslovima. Mnogi reformski koraci, poput obimne demokratizacije u Makedoniji ili reforme pravosuđa u Albaniji, pri tom se uopšte ne uzimaju u obzir. U pitanju je sveukupna politika uslovljavanja EU i proširenje samo po sebi - zaključuje Biber.
Još jedan stručnjak za jugoistočnu Evropu - Tobias Flesenkemper sa Evropskog instituta CIFE iz Nice - za "Standard" ocenjuje da Evropski savet ima obavezu da se pridržava kriterijuma koje je postavio i time da prikladno podrži napredak koji je ostvaren u zemljama.
- Ako to ne učini, trajno šteti verodostojnosti svoje politike. Ukoliko se ove sedmice ne pošalje signal da su se napori isplatili, uništava se proces proširenja - rekao je ovaj stručnjak, uoči samita EU koji se 28. i 29. juna održava u Briselu.
Inače, "Dojče vele" podseća da je više stotina ljudi u ponedeljak uveče protestovalo u Solunu protiv kompromisa u višegodišnjem sporu oko imena Makedonije, pri čemu su demonstranti uzvikivali nacionalisticke i ekstremno-desničarske parole optužujući vladu u Atini, na čelu sa Aleksisom Ciprasom, za izdaju.
Grčka i Makedonija su 17. juna postigle dogovor o rešenju za spor zbog imena Makedonije, prema kojem bi bivša jugoslovenska republika ubuduće trebalo da se zove Republika Severna Makedonija, čime bi se razlikovala od severnogrcke provincije Makedonije i antičke Grčke, a zauzvrat, Atina ubuduće neće blokirati put zemlje ka NATO i EU.