Luksemburg, usvojeni zaključci o Srbiji

Dan nakon što su otvorena dva nova poglavlja, ministri podsećaju da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom odrediti tempo daljih pregovora.

U delu koji govori o dijalogu traži se primena sporazuma o Zajednici srpskih opština bez daljih odlaganja.

Uz pohvale za ekonomske kriterijume i regionalnu saradnju, naglasak je na vladavini prava.

"Srbija mora hitno da ubrza reforme, posebno u oblasti vladavine prava. Važno je da dovrši ustavne promene u skladu s preporukama Venecijanske komisije. Srbija treba da odgovori na izazove u pravosuđu i slobodi izražavanja, a dobili smo uveravanja da se na tome radi", rekao je Johanes Han, evropski komesar za proširenje.

Posle celodnevne debate, ministri su uspeli da se dogovore oko zelenog svetla za pregovore sa Albanijom i Makedonijom.

Francuska i Holandija su prihvatile kompromisni predlog da pregovori sa ove dve zemlje počnu u junu 2019, pod uslovom da ostvare napredak u vladavini prava.

"Nemačka je spremna da podrži Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju i Albaniju na njihovom putu ka Evropskoj uniji. Mi smo spremni za zeleno svetlo i pozivamo francuske i holandske prijatelje da se priključe", naveo je Mihael Rot, ministar za evropske poslove Nemačke.

Debata o Makedoniji i Albaniji 

Zasedanje je obeležila debata odnosno protivljenje Pariza i Haga ali i Kopenhagena napretku Makedonije i Albanije ka EU.

"Postoje dve grupe zemalja: jedna predstavlja veliku većinu od 25 zemlja članica koje podržavaju otvaranje pregovora (Makedonije i Albanije) na leto 2019. godine, ali i tri zemlje – Danska, Holandija i Francuska, koje misle da taj proces treba promeniti", izjavio je grčki šef diplomatije Nikos Kocijas.

Kocijas upozorava da promena procesa proširenja povlači i promenu stabilnosti i bezbednosti celog regiona Jugoistočne Evrope.

Upozorio je "neke zemlje članice" da "pravljenje koraka unazad nije način za borbu i pobedu nad populizmom".

"Neke zemlje žele da rade na integraciji, a ne na proširenju. Ja mislim da to može ići paralelno", poručio je Kocijas.

Evroparlamentarci: EU ne sme da razočara Zapadni Balkan

Jedanaest evropskih parlamentaraca poslalo je otvoreno pismo liderima EU u kome traže da se na samitu EU 28. i 29. juna premijeri i predsednici zemalja članica dogovore o odlučnim koracima u okviru politike proširenja EU. Unija mora da ostane pouzdan partner i ne sme da razočara zemlje Zapadnog Balkana.

Evroposlanici, među kojima su izvestioci i predsednici delegacija za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, uputili su predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku i liderima EU otvoreno pismo pred samit koji se održava 28. i 29. juna u Briselu.

Tanja Fajon, Edurad Kukan, Knut Flekenštajn, Čarls Tanok, Igor Šoltes, Ivo Vajgl, Kristijan Dan Preda i drugi pozvali su lidere EU da se dogovore o odlučnim koracima radi napretka politike proširenja i približavanja Zapadnog Balkana EU.

"Pravo je vreme za hrabru odluku koja istinski otvara put ka uspešnoj integraciji šest zemalja i 18 miliona građana koji žive na Zapadnom Balkanu", poručili su poslanici Evropskog parlamenta.

Evroparlamentarci su podsetili na postizanje sporazuma o imenu između Grčke i Makedonije, čime je, kako kažu, otvorena prilika da se dovede još jedna zemlja Zapadnog Balkana u okrilje Unije i tako posadi seme mira i prosperiteta u čitavom regionu Jugoistočne Evrope.

"Izbor da se živi u miru i prosperitetu, gde vladaju vladavina prava i efikasne demokratske institucije, ujedinjuje građane svih šest zemalja na Zapadnom Balkanu: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije", navodi se u pismu.

Parlamentarci pozivaju šefove država i vlada Evropske unije da shvate da se takva prilika pruža jednom u životu, a da je ljudima sa Zapadnog Balkana potreban jasan znak da Unija podržava njihove napore za izgradnju modernih država, sa jakim i nezavisnim institucijama, održivim ekonomijama i solidarnim društvima.

Oni upozoravaju na postojanje "nekoliko regionalnih i globalnih sila" koje imaju politički i finansijski interes za ometanje evropskih ambicija svih šest partnera sa Zapadnog Balkana i napominju da se to ne sme dogoditi.

"Pozivamo evropske lidere da pokažu svoju jasnu posvećenost evropskoj perspektivi celog regiona tako što će se saglasiti oko otvaranja pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom na predstojećoj sednici Evropskog saveta 28. i 29. juna. U tekućim pregovorima o pristupanju sa Crnom Gorom i Srbijom trebalo bi otvoriti nova poglavlja", navodi se u pismu.

Oni traže i viznu liberalizaciju za Kosovo*, te da reformski napori Bosne i Hercegovine budu nagrađeni u zavisnosti od ishoda i nakon opštih izbora 7. oktobra.

Evropski parlamentarci naglašavaju da EU mora da ostane pouzdan partner regionu jer su "uslovi za naredne korake ispunjeni, kako su istakli Evropska komisija i Evropski parlament".