Đuričko: Čini mi se da u Srbiji padaju iste nacionalističke kiše iz devedesetih

- Komad koristi prave sudske zapise i raskrinkava se policijska brutalnost prema malom čoveku, a sve nakon jedne eksplozije bombe u Minhenu. U predstavi je puno Darijevog sjajnog humora i smejanja u lice lažljivcima. Baš volim satiru jer je lep način da se prokomentariše stvarnost i na nju utiče - govori glumac, koji trenutno radi i na dva filma od kojih se jedan snima u Beogradu, u srpskoj produkciji, dok se drugi, deo jedne međunarodne koprodukcije, snima u Ljubljani.

O projektima u tako ranoj fazi ne želi da govori. Kako doživljava Zagreb?

- Volim Zagreb, tu imam puno prijatelja, poznanika i često se budem ovde, kako privatno, tako i poslovno. Na Danima satire sam prvi put iako je moje pozorište već dolazilo. Po Zagrebu je uvek sjajno da se promuva, evo, bili smo na Animafestu, odlična zabava - kaže Đuričko, koji se, osim u glumi, okušao i u muzici, televizijskom voditeljstvu, te režiji.

Foto: P. Dedijer / RAS Srbija

- Volim sve što uključuje glumu ili neki oblik glume. Jedino nisam siguran da bih nastupao u sapunicama, ne odgovara mi baš taj brzi ritam snimanja i rada. Volim da snimam za televiziju, ali nešto što ima smisla i deset, a ne hiljadu nastavaka - iskren je Đuričko, koji se iz roditeljske kuće nakon prvih glumačkih honorara iselio već sa 18 godina.

Studirao 10 godina

- Bilo je to najteže vreme za ove prostore, raspad sistema. Mene je od vojske spasila Akademija. Studirao sam desetak godina, a mi s umetničkih studija bili smo oslobođeni vojske. Dakle, s jedne strane imaš to, a s druge mene koji pokušavam da napravim karijeru, a usput moram i da odrastem, te da se osamostalim. Srećom, rano sam shvatio i prazninu tih nacionalističkih priča. Devedesetih sam se intenzivno bavio pozorištem usred svega toga, a da nije bilo tako i da sam nekako završio u vojsci, istog bih trena dezertirao - govori Đuričko, pa dodaje da je u to vreme, zarađujući od glume, živeo mnogo bolje od svojih roditelja, a već tada je istovremeno razvijao ljubav i prema filmu i prema pozorišnim daskama.

- Kod nas ne možeš da se baviš samo jednim i da se držiš puritanski, tržište nije veliko i niko nije tako privilegovan, a i lepo je da čovek ponekad malo promeni atmosferu. Film mi je dopadljiv, pozorište je komplikovanije, a i uključuje mnogo više druženja s literaturom - pojašnjava Đuričko koji dolazi iz jedne pozorišno-filmske porodice s obzirom na to da mu je deda bio direktor rasvete u JDP-u, tetka sufler u istom pozorištu, dok mu se baka pojavljivala u kultnim srpskim serijama.

Na pitanje novinara šta ima u Beogradu, Đuričko je poručio: "A šta da ti kažem... Ima jedna reperska pesma koja mi sada pada napamet, ide nekako ovako: 'Seljaka na tone, dobrih riba sve manje'... Neke su stvari bolje nego pre, a neke su dosta gore. Eto, tako zapiši". On se požalio i da bi rado ostao još koji dan u Zagrebu, ali mora odmah dalje u filmske avanture na svojim novim projektima koje snima u Beogradu, te Ljubljani.

Prema pisanju "Jutarnjeg lista" Đurička deo srpske javnosti ne podnosi upravo zato što je oduvek bio bez dlake na jeziku komentarišući dnevno-političke okolnosti. Nakon snimanja filma u BiH s Anđelinom Džoli završio je i na listi antisrba, a sopstveni politički angažman je zacementirao i podržavši kandidata Sašu Jankovića na predsedničkim izborima prošle godine.

Novi set vrednosti

- Činilo mi se da kao punoletni, slobodni građanin Srbije mogu izreći svoj politički stav. To mi je donelo mnogo neprilika. I danas zbog toga ne mogu da igram u nekim beogradskim dvoranama. U Srbiji postoji represija nad svima koji nisu istomišljenici nekakvog generalnog diskursa i tome treba stati na kraj, po svaku cenu. Neki ljudi zbog svega odustaju od toga da izraze svoje stavove, ali politički stav se mora formirati i jasno komunicirati bez obzira na to šta možeš time izgubiti - uveren je Đuričko.

- Sumnjam da će nastupiti novi set vrednosti tokom naših života na ovim prostorima - odgovara pomalo pesimistično na pitanje o tome nazire li se promena za društvo na ovim prostorima.

- Politička kultura ovde je na jako niskom nivou, mi smo mlado društvo, tek moramo da sazremo kroz brojne procese... Nismo mi još ni devedesete izgurali. Ponekad mi se čini da opet padaju iste one nacionalističke kiše kao onda. Nadam se da neće sve to jednog dana opet doći na naplatu. Pre svega se moramo pomiriti s činjenicom da je istiorija nauka i da se njom bave naučnici, a ne ekipa u kafiću. Kada to prihvatimo, tek na temelju toga možemo da formiramo stav. A kod nas je na snazi obrnut proces: istorija se falsifikuje i koristi za manipulacije ljudima. Tokom svega toga lopovi se bogate, a mi se dalje vrtimo u krug i nazadujemo - pojašnjava glumac.

Previše glumaca

Vezano u stanje u suvremenoj srpskoj filmskoj produkciji, Đuričko spominje staru hrvatsku boljku - proizvodi se previše glumaca, koji nemaju gde da nastupe.

- Ubili su bioskope, produkcijske kuće i državno sponzorisane filmove. Filmovi se gledaju u šoping-centrima, a superheroji i udarni filmski naslovi su gotovo u potpunosti preuzeli scenu. Petnaestak godina mi nismo imali film na velikim festivalima, a lagano je nestala i ona kultura gledanja kakvu smo nekad imali... Mnogo se toga promenilo, a ja sam u najboljim godinama i htio bih da radimo filmove od kojih ti pamet staje - iskren je jedan od najpoznatijih srpskih glumaca.