Vrednost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji 204 miliona evra

Zorana Mihajlović je novinarima posle Ministarske konferencije povodom 70 godina od donošenja Beogradske konvencije, kojom je obnovljena slobodna plovidba Dunavom posle Drugog svetskog rata, i 90. zasedanja Dunavske komisije, rekla da je glavna tema razgovora današnjeg skupa bilo ulaganje u rečnu infrastrukturu i povećanje obima transporta robe Dunavom.

"Razgovarali smo o tome koliko ćemo ulagati u razvoj infrastrukture u vodnom saobraćaju u narednom periodu, ali i o tome kako ćemo imati još više robe prevezene Dunavom", rekla je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, samo zajednički rad može doprineti razvoju, većem obimu investicija i boljem životu građana u zemljama clanicama Dunavske komisije i Evropi.

Dodala je i da je vrednost projekata u vodnom saobraćaju koje Srbija realizuje više od 200 miliona evra, te da se očekuje povećanje obima robe prevezene Dunavom sa postojećih oko 10,5 miliona tona na 15 miliona tona do 2020.

Tokom obraćanja na Ministarskoj konferenciji povodom obeležavanja 70 godina Beogradske konvencije i 90. zasedanja Dunavske komisije "Jačanje saradnje u slobodnoj plovidbi na Dunavu" istakla je da je danas Beograd centar vodnog saobraćaja u Evropi.

"Ciljevi ovogodišnje konferencije uključuju – jačanje svih oblika saradnje, ubrzani razvoj zajedničkih standarda plovidbe na Dunavu, povećanje bezbednosti i sigurnosti ovog vida transporta, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata u skladu sa evropskim planovima prebacivanja dela saobraćaja na plovne puteve", rekla je ministarka.

Dodala je da je u toku izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu.

"U toku je izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu, dok je izrada tehničke dokumentacije planirana za narednu godinu sa početkom izvođenja radova na izgradnji lučke infrastrukture krajem 2020. godine", poručila je Mihajlovićeva.

Navela je  da su u pripremi i projekti za dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema u plovidbi ukupne vrednosti oko 10 miliona evra.

"Posle 22 godine, u 2018. smo započeli prve radove na uređenju plovnog puta na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke, kroz projekat koji se finansira iz IPA fonda i čija je vrednost 10 miliona evra", rekla je ministarka.

Projekat "AtoN", koji se, kaže, ove godine završava, omogućiće da Srbija ima najmoderniju navigacionu signalizaciju na Dunavu.

Dodala je da će u 2018. biti izabran izvođač radova u okviru Projekta rekonstrukcije brodske prevodnice "Đerdap 1", čija je vrednost 28,5 miliona evra, a koji sufinansira Evropska komisija grantom od 13,5 miliona evra (40 procenata).

Zakoni i strategije Srbije su, kaže Mihajlovićeva, usklađeni sa evropskim, a vodni saobraćaj čini važan segment ukupnih ulaganja u infrastrukturu u Srbiji.

Najavila je da će sledeće godine početi i izgradnja Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, na Dunavu, za koju se trenutno radi projekat.

"Najveća ulaganja u vodni saobraćaj u poslednjih nekoliko decenija moguća su zahvaljujući tome što je Srbija danas politički, ekonomski i finansijski stabilna država", ocenjuje ministarka.

Potrebne nove investicije

Srbiji su, ističe Mihajlovićeva, potrebne nove investicije za uređenje plovnih puteva, izgradnju novih luka, modernizaciju flote, digitalizaciju obrazovanja, unapređenje administrativnih procedura, kao i za razvoj inteligentnih transportnih sistema.

"Investicije na kojima radimo su osnova za dalje privlačenje investicija u vodni saobraćaj, pre svega iz privatnog sektora, i kroz različite modele javno-privatnog partnerstva. Vrednost potencijalnih projekata, samo kad govorimo o izgradnji novih luka, odnosno lučke suprastrukture, u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu iznosi oko 150 miliona evra", rekla je ministarka.

Deo novca za ove projekte je već obezbeđen iz budžeta, iz grantova EU, kao i kroz Okvirni zajam EIB za razvoj rečne transportne infrastrukture u visini od 100 miliona evra (zaključivanje ugovora se očekuje u septembru), a o drugim projektima, kaže, razgovaraće se sa potencijalnim investitorima.

Svi ti projekti objašnjava, oni koje se realizuju i oni koji su u planu, treba da omoguće najmanje dva cilja, da se do 2021. Dunav poveže sa putnim i železnickim Koridorom 10.

"Srbiju ćemo tako i vodnim putem regionalno povezati sa Rumunijim, Bugarskom, Ukrajinom, Rusijom i Turskom", a drugi cilj je, navodi ministarka, da se omogući dodatni rast obima prevoza robe Dunavom.

"Mi smo 2014. imali svega sedam miliona tona robe koja je prevezena Dunavom. Međutim, zahvaljujući merama koje smo preduzeli do danas, taj iznos je povećan na 10,5 miliona tona u 2017, a naša očekivanja su da ćemo na kraju investicionog ciklusa i realizacijom navedenih projekata videti rast na blizu 15 miliona tona ukupno prevezene robe, od čega očekujemo blizu devet miliona tona pretovara u srpskim lukama", navela je Mihajlovićeva.

Predsednik Dunavske komisije, Gordan Grlić Radman, rekao je da je Dunavska komisija uspela da nadživi brojne istorijske turbulentne događaje, uključujući hladni rat i raspad bipolarnog sveta i da sve vreme doprinosi – stabilnosti, bezbednosti, miru i razvoju, uprkos heterogenosti svojih 11 članica.

Grlić Radman je ministarki uručio jubilarnu medalju Dunavske komisije za doprinos razvoju vodnog saobraćaja, a Mihajlovićeva je predsedniku DK uručila ručni rad žena sa sela članica "Etno-mreže".

Na konferenciji u Beogradu danas prisustvuju diplomatski predstavnici i visoki rukovodioci administracija nadležnih za transport iz 11 država članica, uz prisustvo predstavnika zemalja posmatrača Dunavske komisije, kao i predstavnici diplomatskog kora u Srbiji.

Takođe, zasedanju Dunavske komisije i obeležavanju godišnjice prisustvuju visoki predstavnici Evropske komisije, kao i međunarodnih organizacija sa kojima Dunavska komisija sarađuje.