Projekat na čekanju: Noć u kojoj se rodila Jugoslavija

DVOJICU filmskih posvećenika i znalaca, velikog našeg reditelja Đorđa Kadijevića i svestranog Božidara Zečevića - ovog puta u ulozi scenariste, spojio je projekat o finalu Prvog svetskog rata i nastajanju Jugoslavije, zasnovan na Zečevićevoj (u teatru igranoj i nagrađivanoj) drami "1918.".

Projekat je trenutno "na čekanju" kao jedan od pristiglih na konkurs Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova sa nacionalnom temom, a Kadijević i Zečević se zdušno nadaju da će naići na razumevanje i podršku jer, kako obojica vele - nema značajnije, aktuelnije, niti teme o kojoj je tako preko potrebno progovoriti.

- Složni smo u mišljenju da su kraj Prvog svetskog rata i stvaranje SHS, bez presedana najznačajniji istorijski događaj u poslednjih nekoliko vekova - ističe Kadijević. - Sa zadovoljstvom sam zato prihvatio Božinu ponudu da se zajednički borimo za projekat koji će pokazati da u poslednjem danu Velikog rata i prvom danu nove države već postoje klice onoga što će dovesti do tragedije i njenog kraja. Ovaj tekst prosto vapi za filmskom interpretacijom, vrlo vešto je dramaturški spakovan u jedan dan koji slika ne samo kraj rata već i početak buduće zajednice, pri čemu se u njemu (za onoga ko ume da čita) jasno nazire kraj te zajednice i predstojeća katastrofa.

PROČITAJTE JOŠ: Ko ne poludi, on nije normalan!

Zečević otkriva da je njegovu dramu, koja je imala lep i uspešan pozorišni život, prvi poželeo da filmski uobliči Živojin Pavlović, koji je radio na tekstu, te da je posle smrti reditelja projekat ostao da čeka "neko drugo vreme". To vreme je, nadaju se i on i Kadijević, najzad došlo, na samu stogodišnjicu prelomne godine iz naslova drame - koja uostalom i govori o nestanku jednog i dolasku nekog novog doba.

- Radnja "1918." smeštena je u jednoj, najvažnijoj noći u istoriji srpskog naroda u poslednja dva veka, film će pokazati sliku objektivne istorijske situacije, slikajući kako se jedan stari svet nepovratno ruši dok dolazi novi, koji se stvara u magli i magmi. Kako je rekao i Štefan Cvajg, "jučerašnji svet" počeo je da se ruši u Sarajevu 1914, a konačno se urušio u požaru u noći našeg filma.

Kadijević ističe da je Prvi svetski rat bio istorijska prekretnica bez presedana.

- Taj rat je daleko posledično značajniji nego Drugi svetski rat, koji je važniji samo za živote nas koji smo ga preživeli - i sam sam ga preživeo, nekako, a zamalo i ovaj Prvi da doživim, rodio sam se u Kraljevini SHS i promenio gazda i gazda, prvi mi je bio Aleksandar Karađorđević pre Marselja... - navodi reditelj koji veruje da je stvaranje Jugoslavije ostalo najveći istorijski civilizacijski domet Južnih Slovena, te dodaje:

- Da upotrebim misao Desimira Tošića: jugoslovenska je ideja bila velika, ali mi smo bili mali da je ostvarimo, zato je pogrešna - za naša zla krivo je neshvatanje veličine i koristi iz jedinstva Slovena. Stoga 1918. i jeste najveća civilizacijska i istorijska sekvenca u istoriji Južnih Slovena, stvaranje zajedničke države od Đevđelije do Triglava, koje se pretvorilo u tragediju kada je ona srušena, na licemeran način i uz posredovanje suseda koji su i sami postali bedne kvazidržavice. Mi i polazimo od toga da o ovom događaju postoji niz kontroverznih mišljenja, da mnogi lansiraju teorije o tome da je Jugoslavija najveća istorijska greška, i posmatramo je kao soluciju istorije zasnovanu na velikom optimizmu da se postignu istorijske težnje slovenskih naroda za konačnim oslobođenjem i da se konačno stvori jedna teritorijalno homogena država. Ne upuštamo se u procenu, već smo naprosto svesni da je ta 1918. suviše krupna stvar da bi mogla biti prećutana.

Sa tvrdnjom da je reč o možda najvažnijoj sekvenci u našoj istoriji slaže se i scenarista filma Zečević, koji ističe da upravo događaji 1918. jesu istinski tema od nacionalnog značaja.

- Istorija je prognana iz srpskog filma, dok u razvijenim zemljama gotovo da nema ni ličnosti ni događaja "nepokrivenog" filmom, kod nas ni taj Prvi svetski rat nikada nije tematizovan kao fenomen uz postojanje svesti o njegovom značaju, što je neshvatljiv propust - navodi Zečević. - Dosta je valjda više malih tema koje nikog ne zanimaju, priča o groznoj svakodnevici 47. bloka, kamiondžijama... Mislim da ovaj film mora da se napravi, da se ne može doveka kriti ispod tepiha podtema, potčoveka, poddruštva, dok nismo sebi odgovorili na ključna pitanja.

Zečević naglašava da je 1918. toliko važna i bremenita značenjima u toj meri da u filmu svako može naći svoju istinu, te dodaje:

- Jugoslavija kao velika greška ili najveći istorijski domet naroda, sve to može se iščitati iz teksta, a moje lično mišljenje je da je bila zasnovana na utopiji koja se nije mogla ostvariti odnosno održati. Bez pretenzija na davanje nekakvih "konačnih odgovora" i razrešenja velikih istorijskih dilema, ovo bi trebalo da bude umetnički film koji želi da pokaže stanje duha nacije. Film "1918." mogao bi da obeleži ovu epohu.

Kadijević, koji raspad Jugoslavije vidi kao najveću tragediju južnoslovenskih naroda, jer nisu uspeli da zajednicu održe zbog istorijske nezrelosti i nacionalizama podstaknutih od uglavnom neprijateljskog okruženja - takođe nema pretenzija na davanje gotovih odgovora. Naprotiv, u ovaj projekat je odlučio da uđe isključivo vođen željom da stvori, i ostavi nam, umetnički dokument o nečemu što je od neprolazne vrednosti za naš identitet.

- Stvaraoci nemaju dovoljno hrabrosti da se dotaknu teme koja bi izazvala vrenje, što podrazumeva veliki rizik i odgovornost pre svega, dok sam se ja uvek usuđivao da uđem u takvu problematiku - kaže autor kultnih filmova i serija, koji kao živi svedok tri Jugoslavije insistira da doda da mu i dalje "lepše zvuče Brozovi pozivi na bratstvo i jedinstvo nego huškanje na mržnju i sukobe", jer "kamo sreće da se busamo bratstvom i jedinstvom umesto da se podstičemo na rastuću mržnju".

PROČITAJTE JOŠ: Skulpture iz prirode

- Kao neko ko se posvetio ovom tekstu, projektu "1918.", teško se mirim sa tim da malo toga trenutno zavisi od nas, autora i samog projekta koji je nesporno dobar, već od podrške i mišljenja nekog tela - kaže Kadijević. - Sve se steklo u toj jednoj godini o kojoj mi želimo i možemo da ispričamo filmsku priču. Ovo je naš finalni pokušaj, nas dvojica smo u stanju da snimimo taj film i za to imamo sve pretpostavke osim materijalnih, i osim suštinskog razumevanja sredine koja bi pre svega trebalo sebe da razume. Projekat "1918." je u neku ruku izraz individualnog revolta dvojice ljudi koji su ceo život posvetili filmu, dokazani su stvaraoci u svojim oblastima, intelektualci spremni da još jednom stave ono što umeju na raspolaganje društvu.