Rasprava o penzijama u Skupštini, polemika Božovića i Martinovića

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je danas da vlada radi na približavanju penzija minimalnoj potrošačkoj korpi, odnosno prosečnoj plati u Srbiji.

Na komentare opozicije da izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju ne garantuju da će penzije da rastu, Đorđević je rekao da garancije ne postoje i da je i u "njihovo vreme dvehiljaditih je bilo zamrzavanje penzija".

"Zakon je podložan promenama, ali smo mi odgovornom politikom pokazali da penzije mogu da rastu i one će biti veće od 8,8 do 13, 2 odsto veće i to važi za sve penzionere. Naravno da reč sa naše strane postoji. Mi smo zahvalni penzionerima što su imali strpljenja do sada", rekao je Đorđević u Skupštini Srbije.

Ministar je naveo da mogućnost za povećanje penzija daju ekonomski rezultati, navodeći da je bolja naplata prihoda, dok suficit iznosi 8,3 milijarde dinara.

"Planirali smo dotaciju iz budžeta za penzije od 185 milijardi, a sada smanjujemo na 178 milijardi. Manje povlačimo iz budžeta, a vraćamo penzije na staro i povećavamo ih. To vam govori o rezultatima", rekao je Đorđević.

Ko je šta "oteo" građanima? 

O penzijama su, pre početka rasprave o predloženom rešenju, polemisali poslanik  DS-a Balša Božović i šef poslanika SNS-a Aleksandar Martinović, koji je na Božovićeve optužbe da je vlast od 2014. godine penzionerima "otela" penzije, pozvao DS da vrati sve što je otela od 2000. godine.

Božović je rekao da su se 24. septembra 2000. godine dogodili izbori koji su prelomili da će Srbija ići ka Evropi i vratiti svoje dugove, a među dugovima koalicije Slobodana Miloševića i SRS-a bili su, kako je rekao, 12 penzija, 18 poljoprivrednih penzija i 24 socijalne pomoći.

"Nakon pobede DOS-a, sve smo vratili penzionerima, do poslednjeg dinara sa zateznom kamatom i usklađenom stopom inflacije. Dajemo obećanje da ćemo ponovo vratiti sve što ste oteli penzionerima u ove četiri godine, sa zateznom kamatom i usklađenom stopom inflacije", rekao je Božović.

Martinović mu je replicirao da poslanici Dragana Đilasa, "jednog od najvećih tajkuna i kriminalaca", i DS-a treba da vrate građanima ono što su oteli od 2000. do 2012. godine i dodao da je Đilas svoj kapital stekao upravo tokom devedesetih za vreme Miloševića.

"Tražimo da DS vrati građanima Srbije sve što je oteto od 5. oktobra, sve šećerane koje su privatizovane, sve upropašćene firme...", nabrajao je Martinović.

Božović je odgovorio da Đilas nije radio u Srbiji devedesetih i da je sve stekao u inostranstvu i pozvao Martinovića da ne govori o tajkunima pošto ih već ima u svojim redovima i da ih je imao i DS, ali da su oni sada članovi SNS-a.

Poslanici su posle jednosatne polemike nastavili raspravu o predloženim zakonima, a u Skupštini Srbije rešenja o penzijama, visokom obrazovanju, ali i različite sporazume brane tri ministra, Zoran Đorđević, Siniša Mali i Mladen Šarčević.

Mali: Nikada nisam bio član Demokratske stranke

Ministar finansija Siniša Mali rekao je prilikom polemike sa poslanicima Demokratske stranke u Skupštini Srbije, tokom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, da nikada nije bio član DS.

"Nikada u životu nisam bio član DS. Nikada nijedan dan. Radio sam posao pošteno i časno od 2001. do 2003. godine i o tome možemo da pričamo koliko god hoćete. Jedno je privatizacija, a drugo je pljačkaška privatizacija", rekao je Mali odgovarajući poslaniku DS Goranu Ćiriću koji je prokomentarisao da je "zanimljivo" kada Mali priča o DS, a onda ga upitao do kada je bio član te stranke.

U Skupštini se polemisalo se o penzijama, Fondu PIO, da li izmene zakona donose nesigurnost za penzionere jer se penzije neće usklađivati kao ranije, ali i o vođenju ekonomske politike u vreme demokrata i naprednjaka.

"Demokratska stranka je 'zamrzla' penzije. Ne znam na koji način to predstavlja bilo kakvu sigurnost za penzionere. Vi ste 2008. godine četiri puta podigli penzije, a odmah naredne godine srpska privreda je imala negativan rast od 3,1 odsto. Naš javni dug je krenuo da raste. Imali smo rekordan deficit koji je kulminirao 2013. godine", kritikovao je ministar bivšu vlast.

Mali je dodao da se danas penzije povećavaju na osnovu realnih rezultata, navodeći da Srbija već treću godinu ima suficit u budžetu.

"Velika je razlika između tadašnje politike koja se vodila kupovinom glasova od ove sada. Vlada Srbije ne želi da povećava penzije na osnovu stope inflacije koja je sada izuzetno niska od 1,5 do 2 odsto, želimo da te penzije povećavamo i više ako nam ekonomski rezultati to dozvole. Pokazali smo da umemo i znamo kako da vodimo ekonomiju, kako da zaradimo, spustimo nezaposlenost, dovedemo investitore", rekao je Mali.

Koja je vlast i koliki dug nasledila?

Šef poslanika DS Goran Ćirić primetio je da se po ko zna koji put pominje DS, a da je zanimljivo kada to čini Mali.

"Vi ste bili jedan od najdirektnijih učesnika u privatizacijama, a sada se priključujete optužbama za taj period i pitate nas poslanike šta je DS dobro učinila u ekonomskom sistemu. Koliki je bio javni dug koji je nasledila DS od sadašnje koalicije koja je vodila državu 90-tih? Petnaest milijardi evra i učešće javnog duga u BDP je tada iznosilo preko 200 odsto", rekao je Ćirić.

"Zla" Demokratska stranka je, kaže, tada uspela da vrati 12 penzija, staru deviznu štednju i poručio da će i sada da vrati i dugovanje penzionerima od oko 800 miliona evra koliko im je, po nekim procenama, umanjeno za četiri godine.

Pošto je rekao da nikada nije bio član DS, Mali se osvrnuo i na ekonomske pokazatelje iz 2008. i 2009. godine kada je, kako kaže, javni dug kroz učešće u BDP porastao za 50 odsto i kada je stopa rasta bila negativna.

Govoreći o održivosti sistema PIO, Mali je ukazao da će se za penzije do kraja godine izdvajati samo 26 odsto iz budžeta, a da je taj procenat pre samo četiri godine bio skoro 50 odsto.

"Svaki drugi dinar penzionerima je išao iz budžeta Srbije", rekao je Mali.

Ministar finansija je istakao da nije slučajno da Srbija ima suficit u budžetu već treću godinu, te da je to upravo posledica ispravne i odgovorne politike koju vodi Vlada Srbije.

U Skupštini o Fejsbuk statusu Veselinovića

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković osudila je Fejsbuk status predsednika udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željka Veselinovića, u sklopu "Saveza za Srbiju", a u kojem je vređao premijerku Srbije Anu Brnabić.

Gojkovićeva je navela da je demokratama trebalo četiri dana da osude takvu izjavu, i to zbog rasprave koja je pokrenuta u parlamentu i optužila poslanike opozicionog DS-a da žele da prebace raspravu na drugu temu kako se ne bi govorilo o tome ko predvodi građansku Srbiju.

"Je l' znate da je on u Skupštini grada Beograda? Je l' to ja treba da vam kažem iz Novog Sada? On je na listi Dragana Đilasa. Čovek koji govori ovakve stvari. Pre nekoliko meseci je vređao Rome. Znali ste to i pristali ste da vam on bude predsednik. Užas. Je l' to nije fašizam, jeste li ponosni što vam je Željko Veselinović lider?", pitala je Gojkovićeva.

Upitala je i poslanice DS-a da li im se gadi da sede sa Veselinovićem i da li je možda Gordana Čomić (DS) osudila izjavu i kao potpredsednica parlamenta ponudila ostavku.

Poslanica DS Alksandra Jerkov konstatovala je da se u parlamentu pričao o svemu, i kako se ko obukao, i šta je ko tvitovao, gde je letovao, da bi se, kako kaže, izbegla suština, da je penzionerima oduzeto ono što su zaradili i da vlast nema nameru da im te pare vrati.

"Te pare su potrošene na fontanu, jarbole i novogodišnju rasvetu i niko nema nameru da im te pare vrati. To je suština, Arsiću, i molim vas da skrenete pažnju da o tome danas treba da razgovaramo", obratila se Aleksandra Jerkov predsedavajućem Veroljubu Arsiću.

Njena stranačka koleginica Maja Videnović ocenila je da se skupština zloupotrebljava i da je pretvorena u farsu zbog, kako kaže, projekta SNS-a.

Sutra glasanje o više sporazuma

Poslanici će sutra glasati o više zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 5 kojima se pojednostavljuju postupci carinske i granične kontrole i podstiče trgovina u regionu.

Ministar finansija Siniša Mali je obrazlažući predloženi zakon ranije rekao da su se članice CEFTA dogovorile da se odluke primenjuje od 1. jula 2019. godine.

Prema njegovim rečima, ključna rešenja Dodatnog protokola 5 jesu pojednostavljenje kontrole prilikom carinjenja i smanjenja formalnosti, kao i smanjenje broja izvršenih kontrola na osnovu upravljanja i analize rizika.

Među rešenjima su i ujednačavanje zahteva u vezi s carinskom dokumentacijom, razmena podataka koja će se obavljati elektronskim putem, a u razmenu podataka pored carinskih, uključeni su, rekao je ministar, i drugi inspekcijski organi.

Poslanici će se sutra izjasniti od 5. do 33. tačke dnevnog reda parlamenta, odnosno neće glasati o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, jer još uvek nije obavljen pretres po amandmanima.

Parlamentarci će glasati o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.

Poslanici će se izjašnjavati i o više predloga o potvrđivanju ugovora, sporazuma ili protokola sa nizom zemalja.

Glasaće se i o Predlogu odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guvernerka Narodne banke Srbije jorogovanka Tabaković.

Glasanje je zakazano za utorak 25. septembra u 10 časova.