"Хрватска политика у спољнополитичком смислу ову тему неће пустити. Док сам ја председник владе ми је нећемо напустити", поручио је Пленковић, а пренела Хина.
Додао је да нико од Хрватске боље не познаје БиХ, нити јој је већи пријатељ и савезник и нико јој више од Хрватске није конкретно помогао да поднесе захтев за чланство у ЕУ.
Пленковић је истакао да Хрватска, која је потписница Дејтонског и Париског мировног споразума и има уставну обавезу да брине о свим Хрватима изван земље, има обавезу да артикулише интересе и став да Хрвати, као конститутивни народ, морају бити и фактички равноправни у БиХ.
"Никада у Дејтону нико није мислио да ће се у пракси догађати да Бошњаци, којих има три пута више од Хрвата, бирају оба члана Председништва. То нема смисла", поручио је он.
Пленковић, иначе, каже да су управо тројица бивших високих представника својим одлукама допринели да се временом смањују права Хрвата у БиХ и да се мења оно што је договорено у Дејтону и Паризу.
Билт, Ешдаун и Шварц-Шилинг у писму шефици европске дипломатије и министрима спољних послова ЕУ оценили су као недопустиво да службени Загреб оспорава избор Жељка Комшића за хрватског члана председништва БиХ који је, иначе, у окробру победио Драгана Човића, досадашњег члана државног врха и председника најјаче хрватске странке ХДЗ.
Загреб оспорава Комшићев легитимитет, јер је гласовима Бошњака победио Човића за којег је гласало 80 посто Хрвата.
Тројица бивших високих представника тврде, међутим, да је избор Комшића легитиман, јер, како наводе, ни Устав ни изборни закон БиХ не кажу да чланове Председништва мора да изабере баш њихова етничка група.
