Ruski analitičar: Srbija bi da se izvulče iz zagrljaja Kremlja

U autorskom tekstu "Izvlačenje iz zagrljaja Kremlja: Zašto je Srbija umorna od ruske podrške" ;Samorukov piše da nedavna poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu, iako opisivana kao "monumentalna" nije rezultirala ničim što bio se moglo tako opisati i da "predsednik Srbije nije imao drugog izbora nego da javno hvali ruske dobročinitelje dok zapravo iza zatvorenih vrata pokušava da ubedi Kremlj da Beogradu ostavi bar malo manevarskog prostora u najvažnijem spoljnopolitičlkom pitanju za Srbiju - priznavanju Kosova".

Samorukov navodi da su "za gotovo 11 godina koliko je prošlo od proglašenja nezavisnosti Kosova, srpski lideri prisilili sebe na veoma teške, pomalo šizofrene odnose sa Moskvom koja može da stavi veto na svaki mirovni predlog za Kosovo i time potpiše smrtnu kaznu za srpsko vođstvo".

Duboko ogorčeni što je Zapad priznao nezavisnost Kosova bez i najmanjeg ustupka Srbiji, srpski političari svih fela potražili su utehu u Rusiji. Da bi pokazali biračima da neće samo ćutke da trpe poniženje Zapada, srpski lideri su razvili razmetljivo prijateljske odnose s Moskvom, hvaleći sve prednosti rusko-srpske saradnje. Zaokupljeni, predstavljajući sebe kao istinske patriote u zemlji, oni nisu stvarno razmotrili cenu prijateljstva s Moskvom na duge staze, dodaje autor.

Prema njegovim rečima, godine nekontrolisane hvale rezultirale su gotovo religijskim kultom Rusije i Putina koji je u Srbiji već godinama najpopularniji strani lider.

Samorukov ocenjuje da Putinova popularnost smeta predsedniku Vučiću, ali on ne može odustati tek tako. Poslednjih meseci srpska opozicija organizuje proteste u Beogradu, tražeći od vlade da prestane da vrši pritisak na medije, da istraži politička ubistva i premlaćivanja i da održi slobodne izbore. Sada, naoružan Putinovim prisustvom Vučić može da prikaže demonstrante kao marginalne elemente a sebe kao pravog političara na svetskom nivou koji uživa i domaću i međunarodnu podršku.

Samorukov, međutim, ocenjuje da je jedini problem što se ove spoljnopolitičke koristi pretvaraju u ozbiljna ograničenja za Vučića na unutrašnjem planu.

Značajan broj Srba je uveren da su Rusija i Putin daleko pouzdaniji branioci srpskih interesa nego njihov vlastiti predsednik. Dakle, ako se, inspirisan izgledima za pridruživanje EU, Vučić zaista usudi da prizna Kosovo bez odobrenja Rusije, Kremlj će lako moći da ga uništi kao političara. Moskva jednostavno može izjaviti da će, kao pravi saveznik srpskog naroda, a ne prodane političke elite, nastaviti da brani teritorijalni integritet Srbije odbijanjem da prizna Kosovo, piše Samorukov.

Vučić savršeno razume taj rizik, navodi autor i dodaje da je prošle jeseni otišao u Moskvu da sazna kako bi Rusija reagovala na mogući sporazum o Kosovu, ali se vratio očigledno razočaran.

Moskva nema razloga da podrži konačno rešenje sukoba na Kosovu jer ne bi dobila ništa tim potezom, a izgubila bi uticaj u regionu.

U ovom trenutku Rusija je ključni saveznik Srbije jer može da garantuje da Kosovo neće ući u UN i druge međunarodne organizacije. Ali, čim Beograd prizna nezavisnost Kosova (bez obzira na uslove), Srbi će odmah izgubiti potrebu za ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN. Kao osnova posebnih odnosa ostali bi samo nafta, plin i istorijske veze što jeste dobro ali što u odnosima s Rusijom imaju i druge istočnoevropske zemlje, pa to ne čini Moskvu njihovim ključnim saveznikom, navodi Samorukov.

Zašto bi Rusija trebalo da pomogne rešavanje sukoba na Kosovu? Da omogući Srbiji da se pridruži EU i nametne sankcije Rusiji? Da se Rusima uvedu vize za putovanja u Srbiju? Da Srbija prekine trgovinski sporazum s Rusijom zbog EU? Da dopustiti Srbima da prodube saradnju s NATO i postanu deo Zapada? To su sve nepoželjnih ishodi za Rusiju koja, da bi ih spečila, jednostavno treba da nastavi svoju politiku odbijanja priznavanja Kosova, piše Samorukov.

Autor ocenjuje da za promatrača spolja, ruska pasivna sabotaža rešavanja kosovskog sukoba izgleda kao potpuna podrška Srbiji: uveravanja da Rusija nikada neće napustiti Srbiju, da će je štititi od pritiska Zapada i učiniti sve što je moguće kako bi sačuvala njen teritorijalni integritet gestovi su nepokolebljivog prijateljstva prema Srbima.

U stvarnosti, srpsko vođstvo ne zna kako da se oslobodi te podrške, što Beogradu ne ostavlja manevarski prostor u pregovorima o Kosovu. Srpski lideri ne mogu da budu manje patriote od Kremlja. Kremlj to zna i javno izlazi sa stavovima koji prisiljavaju Srbe da zauzmu najnepopustljivije pozicije.

Zvanično, Moskva tvrdi da će priznati svaku odluku o Kosovu koja zadovoljava Beograd i dodaje da ta odluka mora biti formulisana na osnovu Rezolucije UN 1244. ;Autor dodaje da u toj rezoluciji ne piše ništa o izgledima za nezavisno Kosovo, ali i podseća da je usvojena pre 20 godina i da danas svi shvataju da niko ne traži povratak Kosova u Srbiju.

Bez obzira na raskošan prijem Putina u Beogradu, teško je zamisliti šta je to što Vučć može da mu ponudi, pa da navede Kremlj da prihvati rešenje kosovskog konlikta. ;Vašington je taj koji ovde treba nešto da ponudi, a ne Vučić kome u međuvremenu ostaje da bira između političkog samoubistva i zadržavanja pomalo besmislenog ali suštinski udobnog statusa kvo, dok ne zna kako da se izvuče iz gušećeg zagraljaja svog najbližeg saveznika, ocenjuje Samorukov.