Održivi regionalni razvoj Srbije je žila kucavica

"Kada ne potrošite novac koji je besplatan, vi ste učinili duplu štetu - građanima, zemlji, razvoju i budućnosti i to želimo da izbegnemo. Zato želimo da uradimo nešto u ovoj fazi da nas članstvo ne zatekne nespremne", istakla je Joksimović na okruglom stolu "Uloga akreditovanih razvojnih regionalnih agencija u kreiranju politike održivot razvoja u Srbiji i priprema za kohezionu politiku EU".

Joksimović je rekla da će tokom ove godine biti finalizovan Akcioni plan za Poglavlje 22, koje se odnosi na regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata, te da će se raditi i na zakonu o kohezionoj politici.

Cilj Srbije i njene odgovorne politike je održivi regionalni ekonomski i društveni razvoj, istakla je Joksimović i dodala da to znači da će budućim generacijama biti ostavljeni ne samo isti, već još bolji uslovi za život.

Joksimović je rekla da je koheziona politika EU središna tema evropskih integacija i zemalja članica EU kada je u pitanju održivi regionalni razvoj, te objasnila da je održiva politika ona koja u sadašnjem trenutku kreira odgovornu buduću ekonomsku i društvenu razvojnu politiku koja će doneti isti nivo razvijenosti, ali i učiniti da buduće generacije mogu još više i bolje da rade na svom razvoju.

Ministarka je rekla da je koheziona politika EU jedna od najsloženijih politika i, iako teška za sprovođenje, jedna od najboljih jer joj je cilj smanjenje dispratiteta u razvoju evropskih regiona.

"To se reflektuje među državama članicama koje po stupanju u članstvo razvijaju delove koji zaostaju za drugima i usklađuju sa nivoom razvijenosti na evropskom nivou, a i EU time jača svoju politiku evropskih regija", rekla je Joksimović.

Joksimović je navela da će Srbiji, kada postane članica EU, biti dostpuni višestruko veći iznosi od onih koje sada ima na raspolaganju iz IPA fondova, što je oko 200 miliona evra godišnje.

Kao primer je navela Bugarsku, koja kao članica dobija oko milijardu evra godišnje iz kohezionih fondova, kao i dodatna sredstva iz fondova za regionalni razvoj i evropskog socijalog fonda.

Podsetila je da u Bugarskoj čak deset odsto ukupnog BDP dolazi iz pristupa strukturnim fondovima na različite načine, odnosno iz mogućnosti Bugarske da koristi kohezione fondove, fondove za regionalni razvoj i socijalni fond.

"To je velika kvalitativna promena na koju se moramo spremiti kako bismo tome pristupili bez problema i jazova i čime nećemo doći u situaciju da ne trošimo novac koji će nam biti na raspolaganju", kazala je Joksimović.

Govoreći o regionalnim razvojnim agencijama, Joksimović je rekla da je saradnja tih agencija sa ministarstvom na čijem je čelu veoma važna i da su razvojne agencije važan deo i nosioci procesa regionalnog razvoja.

Joksimović je rekla da je tokom svog mandata isti fokus stavila na politički proces evropskih integracija i na korišćenje pristupnih fondova i pripremu Srbije za prelazak na kohezionu politiku kada postane članica EU.

Podvukla je i da će regionalne razvojne agencije biti noseća institucionalna mreža za pripremu i sprovođenje politike regionalnog razvoja i prelaska na kohezionu poliitku.

Dodaje da svi znaju da su fondovi EU kada država postane članica višestruko veći, ali da niko time u ovoj fazi neće da se bavi ne zato što je to prekoplikovano, već zato što je potrebno partnerstvo i koordinacija i partnerski nivo na svim nivoima vlasti.

"Ministarstvo evropskih integracija je bilo i ostaje čvrorište ovog procesa koordinacije i partnerstva i nadam se da ćemo u budućnosti pojačati i koordinaciju i komunikaciju i da ćemo imati sve više projekata koji će pomoći regionalnim agencijama da osnaže svoje kapacitete", rekla je Joksimović.

Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajko rekao je da se ta zemlja u ogromnoj meri promenila upravo zahvaljujući kohezionim fondovima EU i kohezionoj politici.

"Kada smo pre 19, 20 godina počeli pregovore i bili u sličnoj poziciji kao Srbija, sećam se da su naši partneri iz EU rekli da nije dovoljno samo uloviti ribu i dati je ljudima, već da treba naučiti ljude kako da love", rekao je Vlajko.

on je rekao da je iznenađen koliko napora Srbija ulaže u takvu poliku te istakao da će Bugarska pružiti punu podršku Srbiji u političkom smislu, ali i kroz razmenu iskustava i znanja.

"Mi smo pravili dosta grešaka u tom procesu, zašto ne bismo preneli isksustva da vi bolje prođete na tom putu, uz takvu vrstu podrške vaše aktivnosti će se odvijati brže i brže ćete postati član evropske porodice", istakao je on.

Srbija u korak sa propisima EU o bezbednosti hrane

Dve trećine propisa Evropske unije (EU) odnosi se na poljoprivredu, bezbednost hrane i zaštitu javnog zdravlja, kaže ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i dodaje da Srbija intenzivno radi na poglavljima koji se tiču tih zahtevnih oblasti.

U pitanju su Poglavlje 12, koje se odnosi na fitosanitarnu kontrolu i bezbednost hrane, Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i javnom zdravlju, kao i Poglavlje 11 koje se tiče zajedničke poljoprivredne politike i agrarnog razvoja.

''Neka od tih poglavlja imaju kriterijume za otvaranje, vrlo su kompleksna i zahtevaju mnogo zajedničkog i intersektorskog rada svih članova vlade i svih onih koji su lancu proizvodnje i distribucije hrane'', rekla je Joksimović danas nakon obilaska Direkcije za referentne nacionalne laboratorije u Beogradu.

Ministar je ocenila da je u pitanju vrlo složen proces koji zahteva ne samo izmenu regulative već i uvođenje konkretnih sistema i institucija kao što je, kako kaže, Direkcija za referentne nacionalne laboratorije.

Njenim otvaranjem Srbija se, ističe Joksimović, usklađuje sa najvišim propisima i standardima EU.

''Pred nama je dug posao, ali ovo je važan korak koji će znatno unaprediti kontrolu kvaliteta prehramb proizvoda i zaštitu zdravlja naših građana i istovremeno doprineti promociji i plasmanu poljoprivednih proizvoda na inostrana tržišta.

Joksimović je podsetila da je EU 2000.godine donela tzv.''beli papir'' o bezbednosti hrane koji propisuje visoke standarde u ovoj oblasti i podrazumeva novi koncept kontrole ''od njive do trpeze''.

''To znači da su uvezani svi u lancu bezbednosti hrane, od proizvođača do državnih organa i inspekcijskih službi'', pojasnila je ministar.