Едукативна трибина о неговању говорних навика

Пратите нас
Неговање српског језика и изражавања јесте једна од најважнијих делатности на нашим просторима, које је Министарство за културу и информисање заједно са Удружењем „Изражајност“ препознало као национални пројекат.

„Управо култура говора и његово унапређење веома су битни за младе људе и њихов лингвистички развој“, рекла је у Еђшегу покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.

„Уочи едукативне трибине о унапређењу културе говора, Милошевићева је истакла да је посебно важно имати на уму да се овај ’Караван културе‘ говора прошири и на српске заједнице изван наших граница, где наша деца више не похађају наставу на српском језику, већ га усвајају од родитеља. Треба управо њима да се представи богатство наше лексике и пренесе лепота изражавања“, наводи се у саопштењу Владе АП Војводине.

Мапа Балкана - Sputnik Србија
Лингвисти: Нема сумње — српски, хрватски, босански и црногорски су заједнички језик

Едукативну трибину организовало је Удружење за унапређење и развој културе јавног говора „Изражајност“, које окупља стручњаке из области јавног наступа, дикције, невербалне комуникације, психологије и презентовања.

Током трибине на питања о томе зашто је важно неговати културу говора, шта све спада у ту културу, на који начин она утиче на српски језик и како исправити лоше говорне навике, одговарали су комуниколог Слободан Роксандић и Радован Кнежевић, професор дикције на Факултету драмских уметности, наводи се у саопштењу.

Хуманитарни радник Арно Гујон је овом приликом испричао како је он, као Француз, достигао висок ниво изражајности на српском језику, учећи га свакодневно у протеклих шест година откад се доселио у Београд.

„Караван културе говора“ стигао у Нови Сад

„Караван културе говора“, пројекат који се реализује у оквиру кампање „Негујмо српски језик“, 13. и 14. фебруара борави у Новом Саду.

Пројекат који под покровитељством Министарства културе и информисања Србије организује Удружење „Изражајност“, кренуо је 8. фебруара из Београда, а његова следећа станица биће Крагујевац. 

„Караван културе говора“ замишљен је са циљем да се пре свега младим људима укаже на значај неговања правилног изражавања и лепоте изговорене речи. То је важно како за појединца, тако и за целокупно друштво, рекао је за Спутњик промотер пројекта, француски хуманитарац Арно Гујон. 

Арно Гујон - Sputnik Србија
Када Француз брани српски језик (видео)

У сваком граду одржавају се радионице намењене средњошколцима и студентима, с којима о правилном изражавању, начинима да се избегну типичне језичке грешке, поштапалице и друге лоше говорне навике, као и да се побољша усмени говор, разговарају комуниколог и глумац Слободан Роксандић и глумац Марко Миловановић. 

„На те радионице могу доћи људи било које струке. На радионицама у Београду били су и студенти разних факултета, од будућих стоматолога до студената Факултета политичких наука. Култура говора је важна свима, и конобарима, и фризерима, и лекарима, и учитељима и професорима. Желимо свима да укажемо на то колико је важна лепота изговорене речи, као и да нагласимо значај правилног усменог изражавања“, истакао је Гујон. 

Вечерас од 19.00 сати у Културној станици „Еђшег“ у Новом Саду биће одржана и трибина о култури говора, на којој ће, поред Арноа Гујона, говорити Слободан Роксандић и професор дикције и сценског говора на Факултету драмских уметности у Београду Радован Кнежевић. 

Након Београда, Новог Сада и Крагујевца, „Караван културе говора“ ће наставити да путује и по другим градовима Србије, рекао је Гујон и додао да би једна оваква акција могла да буде први корак, односно подстицај за размишљање о увођењу предмета „Култура говора“ у српски образовни систем.

Француски хуманитарац је, иначе, српски језик почео да учи пре десет година да би, како је навео, могао заиста да разуме људе који не говоре страни језик. 

„Желео сам да разумем муке, проблеме и страхове људи на Косову и Метохији, како бих могао о томе да сведочим у Француској. Учећи језик, открио сам душу српског народа. Више сам сазнао о Србији и култури кроз језик и разговор с људима него читајући било коју социолошку књигу на ту тему“, истакао је Гујон приликом представљања пројекта у Библиотеци града Београда прошле седмице. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала