Српска премијерка Ана Брнабић, која усвајање закона о пореклу имовине најављује до краја године, истиче да још увек није прецизирано на који начин ће се санкционисати нелегално стечена имовина.
Министарство правде објавило је на свом сајту Нацрт закона о пореклу имовине о којем следи јавна рсправа, а тек потом ће се ближе знати на који начин ће се нелегално стечена имовина опорезивати и у којем проценту. У Нацрту пише да би посебна јединица Пореске управе требало да испита разлику између пријављене зараде и стеченог богатства, а под лупом би се могла наћи сва имовина и приходи стечени након 1. јануара 2007. године. При том ће физичка лица сама морати да доказују на који начин су дошла до имовине која није у складу с приходима које су званично остварили. Осим тога, Пореска управе може, наводи се у Нацрту, и по службеној дужности покренути поступак против било ког лица које има нагло повећање веће од 150.000 евра.
Нацрт закона о пореклу имовине прописује и да запослени у посебној јединици Пореске управе који ће испитивати порекло имовине морају имати тачне податке о својој имовини, али и проћи безбедносне провере. Безбедносне провере обављају МУП и БИА. Сва лица која у поступку утврђивања имовине и посебног пореза дођу до података у вези с тим, имају обавезу да чувају те податке као професионалну тајну.
Чак и када закон о пореклу имовине буде усвојен, по Нацрту, он би ступио на снагу годину од тога. Другим речима, уколико и буде усвојен до краја ове године, његова примена неће почети пре краја 2020.
При утврђивању вредности имовине у обзир ће бити узета целокупна имовина физичког лица, а по Нацрту закона то су непокретности као што су стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и друго, затим разни финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловни објекти и ваздухоплови, штедни улози, готов новац и друга имовинска права. Начин и поступак утврђивања вредности имовине и прихода физичког лица прописује Влада, а за утврђивање порекла имовине биће основана посебна организациона јединица у Пореској управи.
Та посебна јединица, по Нацрту, имаће право на увид и прибављање свих података – свих врста евиденција које поседују надлежни органи и друга лица о непокретним и покретним стварима, привредним субјектима, финансијским инструментима, штедним улозима и рачунима код пословних банака, али и приступ пословним књигама и документацији привредних друштава и других лица ради утврђивања имовине физичког лица.
О усвајању закона о пореклу имовине говори се већ 18 година и сада се тек појавио први документ о којем се отвара шира јавна расправа. Но, ту материју већ уређују актуелни законски прописи, пре свега Закон о пореском поступку и пореској администрацији из 2002. године, који прописује могућност унакрсне провере имовине и прихода ради утврђивања пореских обвезника. Од 2009. године Србија има успостављен правни механизам код којег је могуће обрнути терет доказивања и одузети имовину у случајевима сумње да осумњичени за вршење озбиљних кривичних дела поседује имовину која нема упориште у законитим приходима.
Другим речима, МУП, НБС, Управа за спречавање прања новца, Агенција за борбу против корупције, Републички геодетски завод, Агенција за привредне регистре и Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности имаће обавезу да одреде једног или више запослених за везу с посебном јединицом ПУ која испитује порекло имовине. Уколико Пореска управа у поступку испитивања имовине утврди да чињенице указују на постојање основа сумње да је извршено кривично дело, она о томе обавештава полицију, Јавно тужилаштво и друге надлежне органе.
Основица посебног пореза утврђује се у вредности незаконито стечене имовине, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле. Јединица ПУ утврђује посебан порез за цео период контроле применом стопе посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу која је утврђена по закону. На решење Пореске управе може се изјавити жалба која одлаже извршење, а о њој одлучује Министарство финансија.
Љ. Малешевић
