Parlament nastavio raspravu o finansiranju Vojvodine

U nastavku rasprave o Predlogu zakona o finansiranju Vojvodine i Predlogu rezolucije o Vojvodini koji su podneli poslanici LSV-a, poslanici vladajuće koalcije odbacili su preložena rešenja.

Poslanik SNS-a Marko Atlagić poručio je da neće glasati za Čankovu rezoluciju, jer "narušava i degradira srpski narod na pokvaren način".

Žarko Obradović iz SPS-a smatra da je tekst Predloga rezolucije o Vojvodini površan, jednostran u mnogim elementima protivurečan, suprotan Ustavu, čak i faktičkom stanju u zemlji, ali i nedorečen.

Ocenio je da Čanak evidentno želi autonomiju kojom će, kako kaže, Vojvodinu pretvoriti "u državu u državi".

Rekao je i da je netačna ocena o ekonomskoj šteti koju je Vojvodina doživela u godinama posle donošenja novog Ustava Srbije (devedesetih), a nema ni reči šta se desilo posle 5. oktobra 2000. godine.

"Ono što je ostalo živo i posle te liberalizacije, eventualno neka fabrika, dokusureno je pljačkaškom privatizacijom", rekao je Obradović.

Odgovarajući na zamerke izrečene na njegov račun Čanak je napomenuo da treba da se razgovara o tome kakva bi Vojvodina trebalo da bude u 21. veku.

"Što se tiče uništavanja ekonomije posle 5. oktobra čiji je sinonim Miroljub Labus i jedna potpuno nekontrolisana liberalizacija tu se sa vama više nego slažem. To je nedopustiv potez na koji nažalost, ni LSV nije mogla da utiče, ali je dizala glas", rekao je Čanak.

Naveo je da nije rekao da Srbija ne vodi miroljubivu politiku već se, kaže, naglašava miroljubivost politike i ocenjuje da je samo došlo do nesporazuma.

U raspravu se uključio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je istakao da je "najveći genocid" nad privredom Vojvodine, koju je dominantno nosila prehrambena industrija, izvršen DOS-ovskom liberalizacijom tržista i privatizacijom poljoprivrednih kombinata".

Vlada Srbije ranije je odbila oba predložena rešenja, a nadležni skuštinski odbor je ocenio da je rezolucija neustavna.

Obrazlažući predlog, Nenad Čanak je rekao da tim rešenjima niko ne poriče neodvojivost Vojvodine od Srbije, kao i da Vojvodina ne može biti nezavisna država.

Čanak je naveo i da bi Srbija, usvajanjem Zakona o finansiranju Vojvodine, izašla iz nepravnog i antiustavnog položaja u kome se nalazi u odnosu na Vojvodinu s obzirom na to da, prema Ustavu, budžet Vojvodine iznosi sedam odsto republičkog budžeta.

Prema Čankovim rečima, to je trebalo urediti do 2008. godine.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je najveći genocid nad privredom Vojvodine, koju je dominantno nosila prehrambena industrija, izvrsen "DOS-ovskom liberalizacijom tržista i privatizacijom poljoprivrednih kombinata". 

Podršku Predlogu Zakonu o finansiranju Vojvodine jedino su najavili poslanici Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) dok su SNS, SPS i SRS rekli da je predlog neprihvatljiv i da neće glasati za njega.

Poslanici iz Saveza za Srbiju, kao i pojedini samostalni poslanici nastavili su bojkot Skupštine Srbije i ne prisustvovuju raspravi.

Gojković: DS pobegla - gde su naši novci?

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da je rasprava o AP Vojvodini pokazala da u parlamentu sede ozbiljni poslanici koji argumentima sučeljavaju mišljenja i dodala da je sada bio trenutak da u salu uđu svi poslanici.

Gojković je rekla da Srbija ne zna ništa o političkim stavovima ni po jednom važnom pitanju onih koji delimično bojktuju skupštinu.

Pozvala je demokrate da objasne šta su sve uradili u Vojvodini do 2016. godine, međutim, veruje da DS i "uticajni tviteraš" Bojan Pajtić pate od amnezije i da javnost odgovor na pitanje "gde su naši novci" neće dobiti.

Ona je na sednici navela šta se sve finansiralo za vreme vlasti DS i Bojana Pajtića u Pokrajini i upitala šta je sa novcem koji je "otišao" preko Tesla banke koja je formirana za podsticanje povratka prognanih Srba iz Hrvatske.

Kaže da je Pajtić "toliko podsticao Srbe da se vrate u Hrvatsku" da ih je po poslednjem popisu posle osnivanja banke bilo 20.000 manje.

Poslanička pitanja 

Pre rasprave o finansiranju Vojvodine na dnevnom redu je bilo postavljanje poslaničkih pitanja.

Poslanica SRS-a Nataša Jovanović postavila je pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministarki pravde Neli Kuburović šta će država preduzeti "povodom sramne presude Radovanu Karadžiću".

Presuda predstavlja kontinuitet "antisrpskog Haškog tribunala u satanizaciji srpskog naroda i pokušaj da se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u RS", ocenila je Jovanovićeva.

Ona je sve nazvala "montiranim političkim procesom" i istakla da genocida u Srebrenici nije bilo, kao i će da istorija to i dokazati.