Gasovod u oblacima
28. mart 2019.
Pjotr Voznijak, predsednik poljske državne naftne i gasne kompanije PGNiG ponaša se kao neko ko je u uzvišenoj, nacionalnoj misiji: „Strategija PGNiG je diverzifikovati izvore gasa. Ta strategija se zasniva na gasu iz Norveške i uvozu tečnog gasa (LNG), a sve to uz domaću proizvodnju“, kaže Voznijak novinarima DW.
Poljska kompanija je prošle godine potpisala dvadesetogodišnji sporazum o preuzimanju tečnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država, a tvrdi i da godišnje troši oko 200 miliona evra u dugoročnom projektu distribucije gasa iz Norveške. Varšava je objavila da 2022. ističe njihov sporazum s ruskim Gazpromom dogovoren 2000. – i da taj ugovor neće biti produžen.
Umesto toga, Poljska želi da se okrene SAD: „Sporazum potpisan s američkim partnerima o isporuci LNG omogućiće nam kupovinu prirodnog gasa 20 do 30 odsto povoljnije nego što ga sada kupujemo od Gazproma“, kaže Voznijak. „To je pitanje i naše bezbednosti i zagarantovanih isporuka. Gazprom se nama pokazao kao nepouzdan partner“, tvrdi direktor poljske kompanije.
Poljacima ne treba ruski gas?
Poljski direktor je uveren: njima ruski gas praktično uopšte ne treba. Ta zemlja je u kratkom roku već drastično smanjila zavisnost od gasa iz Rusije iako je još 2016. njegov udeo u potrošnji u Poljskoj bio 88,9 odsto. Već prošle godine to je bilo oko devet milijardi kubnih metara (bcm), što je 66,8 odsto od 17 milijardi kubnih metara koliko je potrebno Poljskoj. Inače, 3,8 milijardi kubnih metara proizvodi Poljska sama, milijarda i po stiže iz Njemačke i Češke, a 2,71 milijardi gasa sada već stiže u tečnom stanju.
Upravo to je osnova velikih ambicija Poljske i ona tu računa na pomoć Sjedinjenih Američkih Država. A šta misli Vašington potpuno je jasno: „Vlada predsednika Trampa snažno podržava projekat poljskog uvoza tečnog gasa kako bi se diverzifikovali izvori energije i proširila raširenost američkog tečnog plina u inostranstvu kao alternativa gasu iz Rusije“, izjavio je američki koministar za energiju Dan Brulet za DW. „SAD se snažno protive gasovodima Severni tok 2 i Turski tok koji će povećati evropsku zavisnost od Rusije i otvoriti vrata Kremlju da širi loš uticaj i potkopava Ukrajinu“, kaže američki političar.
Račun bez krčmara?
Baš kao što SAD žele da prodaju više svog gasa, tako se i Poljska već godinama protivi gasovodu Severni tok koji bi gas dovodio u Nemačku, a da pritom Poljska ne ubire takse od transporta. Umesto toga, Varšava ima velike ambicije, ona želi da postane ključno čvorište iz kojeg bi se gas distribuirao u okolne zemlje. I naravno da Poljska od taksi za transport profitira.
Ključni element u tom projektu je LNG-terminal Svinoujšće pored Ščećina, a pod upravom kompanije „Polskie LNG“ (naslovna fotografija). Trenutni kapacitet prerade gasa iz tečnog u gasovito stanje je pet milijardi kubnih metara godišnje, a planira se da se to u dogledno vreme poveća za 50 odsto. Dakle već bi i samo to jedno postrojenje moglo da pokriva oko 40 odsto potrošnje Poljske. Drugi veliki projekat jeste gasovod koji bi trebalo da dovodi deset milijardi kubnih metara gasa iz Norveške u Dansku i opet u Poljsku, i koji bi trebalo da počne s radom već u oktobru 2022.
Sa severa ka jugu, a ne s istoka na zapad
Uz podršku Brisela, gasovod iz Norveške se gradi i do drugih zemalja Evropske unije: tzv. „Baltik-konektor“ trebalo bi da vodi i do Finske i Estonije. Poljsku ne brinu ti pravci, jer su u Varšavi uvereni da će lako moći da nude gas dalje prema jugu, zemljama kao što su Češka ili Slovačka, objašnjava Pavel Jakubovski, predsednik uprave „Polskie LNG“. On tvrdi da upravo njegova zemlja stvara prekretnicu u dosadašnjim tokovima gasa, koji, kaže, u budućnosti više neće teći s istoka ka zapadu, već sa severa ka jugu. Naravno, baš preko Poljske.
Iako Poljska očigledno ima velike planove i želi da postane glavno čvorište za čitavu srednju Evropu, veliki je broj stručnjaka za energetiku koji vrlo ozbiljno sumnjaju u takve planove. Na prvom mestu je svakako cena gasa: već sada u Svinoujpće ne stiže samo američki, već i relativno skup gas sa Arapskog poluostrva. Amerikanci imaju velike količine za izvoz, a konkurencija je naravno dobra i ona će oboriti cenu gasa za potrošače u Evropi. Ali tečni gas je skuplji od prirodnog tako da će taj energent na kraju verovatno postati jeftiniji, ali pre svega zato što će Rusu biti primorani da onda i oni spuste svoju cenu.
A već se pokazalo da to Gazprom spremno čini, već i zbog toga da popuni sve prazniji budžet Rusije. Da li je zato i odluka Poljske o izgradnji čvorišta ne ekonomska, već politička? Predsednik poljskog državnog koncerna PGNiG Voznijak odrešito odgovara da su to „pogrešne pretpostavke“ i kako je već i samo to pitanje novinara „politički motivisano“.
Jedina mogućnost – nezamisliva...
Endi Flauer, sa Instituta za energetske studije u Oksfordu (OIES), krajnje je jasan: „Teško mogu da vidim Poljsku kao glavno čvorište za distribuciju gasa u centralnoj Evropi. Već i po količini gasa koji će biti u stanju uvoziti i ako se izuzme gas iz Rusije, deluje mi da je suviše mala za tu ulogu. A povrh toga, smanjenje i moguća eliminacija zavisnosti od Rusa samo po sebi jeste dobar potez, ali zar to Rusima to ne pruža mogućnost da šalju više gasa drugim zemljama Evrope?“
Njegov kolega i osnivač OIES Džonatan Štern nabraja još neke prepreke: problem je već i sam monopol poljske državne firme PGNiG, a onda, tu je i pitanje cene. „Nejasno mi je kako to norveški gas i tečni gas iz SAD ili iz Katara mogu da budu povoljniji od uvoza gasa iz Rusije.“
„Odluka da koristi gas koji nije iz Rusije više je zasnovana na geopolitici i na (poljskom) iskustvu i odnosu prema Rusiji, nego na ekonomskoj računici“, smatra Ana Mikulska iz Centra za energetske studije pri univerzitetu Rajs iz Hjustona u Teksasu. „Mislim da Poljska ima priliku da zaista postane regionalno čvorište samo na jedan način: da pored tečnog gasa i gasa iz Norveške, postigne sporazum i sa Rusijom o distribuciji njihovog gasa“, smatra Miklulska.
Ali o toj opciji izgleda da niko ozbiljno i ne razmišlja. Pogotovo ne u Poljskoj.