Nismo mi banana republika, pa da nam se spolja instalira vlast – uskliknuli su povodom nalaza specijalnog istražitelja Roberta Malera, koji je 22 meseca uz 19 pravnih specijalista, 40 FBI agenata, timove obaveštajnih analitičara i oko 500 svedoka pomno ispitivao prirodu razgranatih veza Trampovih saradnika, i njega lično, sa ruskim “elementima”.
Bio je to najsrećniji Trampov dan u njegova 22 meseca predsednikovanja – konstatovali su posmatrači. Najzad je u jednoj od mnogih istraga o njegovim aktivnostima proglašen nevinim. I to u najvažnijoj istrazi.
Da su pronađeni dokazi da je šurovao s Rusima i da su oni bili u pozadini njegove izborne pobede u novembru 2016, to bi nesumnjivo podrilo najpre američki, a onda i svetski poredak. Uz nesagledive posledice po već i nuklearno zaoštrene odnose Vašington – Moskva.
Ishodom kakav se ispostavio najzadovoljniji su Tramp i Vladimir Putin, koji su istrajno tvrdili da je “neosnovana”. Nije, međutim, izvesno da će ta okolnost dovesti do oživljavanja zamrlih veza između njihovih država, odavno sviklih da jedna drugoj prebacuju odgovornost za sopstvena zastranjivanja – sugerišu eksperti sa obe strane, imajući u vidu i preganjanja od Sirije do Venecuele.
Paradoksa svoje vrste ima u činjenici da ruski faktor ostaje bitan i u predstojećem nadmetanju za Belu kuću. Američke obaveštajne službe jednoglasno ostaju pri tvrdnji da su se Rusi (makar i nezvanično) uplitali u izborni proces koji je Trampa doveo na vlast, a on će sada, kako se najavljuje, Malerov nalaz o “nedostatku dokaza” o pretpostavljenoj konspiraciji s Moskvom iskoristiti u početoj kampanji za svoj reizbor.
Sa svojim saradnicima pojačao je optužbe protiv opozicije i mnogih medija da su fabrikovali lažne vesti, a da je on sve to izdržao na “braniku istine” i da kormilo države treba da ostane u njegovim rukama. Po njegovom mišljenju, Maler je ispao “maler” za opoziciju, a ne za njega, kako je opozicija predviđala, ali...
Stvari pak ne podležu pojednostavljivanjima. Prvo, “zlopamtila” podsećaju da je Tramp sve vreme etiketirao napore specijalnog istražitelja kao “lov na veštice”, a da ga sada hvali kao darodavca “zlatne ribice” koja mu ispunjava želje za produžetak vlasti i po isteku mandata u januaru 2021. Drugo, Maler je ostavio otvorenim mogućnost da je predsednik “ometao pravdu”. Treće, javnosti je poznata samo verzija ministra pravosuđa Vilijama Bara, a ne ceo Malerov izveštaj, u koji uvid traže opozicione demokrate, pogotovo što sumnjaju u ministrovu nepristrasnost. Četvrto, lokalni sudovi istražuju i druge predsednikove aktivnosti, od eventualnog izbegavanja odgovarajućeg poreza i neregularnosti u finansiranju izborne kampanje do mogućnog sukoba interesa između njegovog predsednikovanja i uvećanja profita porodičnih mu kompanija.
Hroničari konstatuju i da je Malerova istraga već dosad bila prilično delotvorna. Podigla je optužnice protiv 34 osobe, od kojih je šest iz kruga Trampovih svojevremenih važnih saradnika, a Gardijan navodi i da je 25 Rusa optuženo za raznovrsna uplitanja u američke izbore.
Zbivanja se, ukupno uzev, uporno opiru okončavanju. Pogrešili su svi koji su tvrdili da je zbog istraga Tramp “gotov”. Nije ni on u pravu kad posle sažetog saopštenja o nevinosti u “Rusijagejtu” sugeriše da je to njegova pobeda i da je “sve gotovo”. Situacija bi najverodostojnije mogla da se lakonski opiše igrom reči: ipak nije gotov(o). Niti Trampu preti nagoveštavani impičment (parlamentarno suđenje iz kojeg može da proizađe smena šefa države), niti on može da se nada da će biti pošteđen nastavka pravnih i političkih istraga, niti će se njegova okolina lišiti prilike da uzvrati “krivokletnicima”.
Ojačaće i Trampovi udari po medijima, pošto im zamera da su “priželjkivali njegovu glavu”. Uzalud mu novinari objašnjavaju da su samo ispunjavali jednu od osnovnih profesionalnih obaveza – kontrolu zvaničnika. Prema raspoloživim podacima, koje prenosi Pais, od maja 2017. objavljeno je 533.074 članka i 245 miliona opaski na Tviteru i Fejsbuku o Trampovim iskušenjima u “Rusijagejtu” i njegovim reagovanjima.
Polarizacija unutar Amerike se produžava. Neki je podvode pod tamošnju etiketu “politički građanski rat”. Ali sada s ruskom primesom. Amerika, koja sebe definiše kao “zemlju sveopštih mogućnosti”, nije predviđala takvu mogućnost u poslednjih sedamdesetak godina.
Mnogi se pitaju kako je moguće da predsednik SAD u izbornoj kampanji forsira otopljavanje s Kremljem, pa zbog toga i zbog sumnjivih kontakata pada u nemilost istrage, da bi potom zavodio sankcije Rusiji i kad to nije bilo neophodno i, najzad, brao lovorike povodom nalaza da nije šurovao s Moskvom? Zaboravljaju pritom da je Tramp kao krunski princip svoje politike proklamovao nepredvidljivost. Kojom je nepredviđeno došao na vlast, na kojoj nepredviđeno izdržava pritiske da s nje siđe i koja će ga se odreći kad za to kucne čas, verovatno suprotno njegovim predviđanjima.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR