"GLAVA SE ODVOJILA OD TELA" Povrede ubijenog Slobodana (12) bile su stravične, a njegov egzekutor Elfeta Veseli dobila MIZERNU KAZNU
Patolog iz Beograda Zoran Stanković rekao je da prvostepena presuda Suda BiH od 10 godina Elfeti Veseli za ubistvo dečaka Slobodana Stojanovića 1992. godine kod Zvornika nije adekvatna, s obzirom na to da je ubijen na monstruozan i surov način i da je u zadnjim trenucima života pretrpeo veoma teške patnje i bol.
Komentara 0
Stanković, koji je radio obdukciju tela dečaka Slobodana i svedočio pred Sudom BiH u procesu protiv Veselijeve, bivše pripadnice takozvane Armije BiH, rekao je da se nada da će tužilac u drugostepenom postupku tražiti povećanje kazne protiv nje, ali i kažnjavanje njenog starješine Sakiba Halilovića, koji je prvostepenom presudom oslobođen.
Govoreći o dečakovim povredama, Stanković je rekao da je telo Slobodana bilo ekshumirano posle više meseci.
On je naveo da je tokom pregleda konstatovano da je dečaku iz neposredne blizine u glavu bio ispaljen projektil iz ručnog vatrenog oružja.
– To znači da mu je prislonjena cev ručnog vatrenog oružja, najverovatnije, pištolja u glavu i da je zadobio tu povredu – naveo je on.
Stanković je naveo da je dečak imao i jednu sekotinu na tkivu poglavine (kosmati deo glave), da mu je nedostajalo uho, kao i da mu je stomak bio rasporen u obliku krsta.
– Ova posekotina na vratu o kojoj se priča, nije mogla da se vidi nakon ekshumacije tela. Kada je telo ekshumirano iz masovne grobnice sa telima još tri, četiri ili pet boraca i kada je doneseno na obdukciju, neke tkivne strukture na prednjoj strani vrata više nisu postojale – kaže Stanković.
Prema njegovim rečima, prilikom iznošenja tela iz vreće, glava se odvojila od donjeg dela tela, što na direktan ili indirektan način znači da je na vratu ili oko njega postojala neka sekotina, ali je patolozi nisu videli jer nisu postojale mekotkivne strukture.
– Prema tome, u saradnji sa svedocima, Sud BiH je mogao da navede i tu činjenicu, a zašto nije, to je sad nešto drugo – rekao je Stanković.
Stanković je podsetio da je na suđenju u Sarajevu rekao da je dečak Stojanović umro nasilnom smrću, da je smrt ubilačkog porekla i da je ostvarena na jedan surov, bezosećajan način od Veselijeve i drugih pripadnika takozvane Armije BiH oko nje.
On je rekao da sama smrt deteta budi težak osećaj za sve koji znaju šta je dete i one koji su odgajali decu, kao i da je posle obdukcije imao veoma često kontakte sa članovima Slobodanove porodice, majkom i ocem, i znao za njihovu tugu i bol za njihovim detetom.
– Istovremeno, s jedne strane, mogu da kažem da sam zadovoljan što su krivci kažnjeni, a, sa druge, osećam tugu i bol za jednim životom koji je posle toliko godina mogao da bude krunisan i sopstvenom porodicom i decom. U svakom slučaju, nisam zadovoljan visinom kazne – kaže Stanković i ističe da se nada da će tužilac podneti zahtev za povećanje kazne.
Stanković je ocenio da je ovo jedna od retkih presuda nad ubijenim Srbima u BiH, ali je oslobođen nadređeni, koji bi, prema komandnoj odgovornosti, principu koji je primenjivan prilikom presuda u Hagu, morao da bude sankcionisan visinom kazne koja bi se merila godinama.
On je istakao da je Sud BiH ovom presudom, kao i oslobađajućom izrečenom u predmetu muslimanskom ratnom komandantu u Srebrenici Naseru Oriću, sam sebe dezavuiše.
– Ljudi koji su donosili ovakve presude sigurno ubuduće neće imati miran san, s obzirom na to da osećaj griže savesti počne da funkcioniše – rekao je Stanković.
Sud BiH izrekao je juče prvostepenu presudu kojom je Elfeta Veseli osuđena na 10 godina zatvora za svirepo ubistvo dvanaestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića 1992. godine kod Zvornika.
Sakib Halilović oslobođen je optužbi da je posmatrao ubistvo dečaka i propustio da, kao komandant Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica, takozvane Armije BiH, kazni Veselijevu koja je bila pripadnik ovog voda.
Tužilaštvo BiH teretilo je Elfetu Veseli da je kao pripadnik Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica, takozvane Armije BiH u drugoj polovini jula ili prvoj polovini avgusta 1992. godine ubila dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića u naselju Bajrići-Novo Selo na području Kamenice.
Prema optužnici, Veselijeva je na najsvirepiji način ubila dečaka tako što mu je, dok je bio na biciklu, prišla s leđa i zaklala ga nožem.
U optužnici je navedeno da je Sakib Halilović, koji je bio komandant Diverzantskog voda, znao da je njegova podređena počinila ovo krivično delo, ali nije preduzeo neophodne mere da ona bude kažnjena.