Srbija u TOP PET SVETSKIH startap ekosistema po broju pristupačnog kvalitetnog kadra: Blockchain i gejming VODEĆI PODSEKTORI
Još u januaru je najavljeno da će Startup Genome na ideju Inicijative „Digitalne Srbije“ uvrstiti beogradsko-novosadski startap ekosistem u svoj čuveni godišnji izveštaj. Od danas je celokupan izveštaj dosupan javnosti, a domaći ekosistem je jedan od 54 analizirana i jedini koji je posmatran u centralno-istočnoj Evropi.
Komentara 0
Samo istraživanje našeg startap ekosistema pokrenula je Inicijativa„Digitalna Srbija“, a realizovala ga je američka organizacija Startup Genome, uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a.
Ekosistem Severne Amerike najvitalniji
Analizu postojećih startap ekosistema autori izveštaja su počeli posmatranjem podrške države startapima. Prema generalnim zaključcima podrška startapima najčešće dolazi u obliku napora da im se obezbedi finansiranje i pristup kapitalu, kao i SSOP-i (Startup Support Organizations and Programs). S druge strane, javne politike su najmanje usmerene na rešavanje problema koji se tiču stečaja, a zatim i diverziteta i inkluzije.
Sasvim očekivano, kada se svetski startap ekosistemi rangiraju po performansama, finansiranju, veličini tržišta, povezanosti, dostupnom talentu, iskustvu i znanju kojima raspolažu, Silicijumska dolina izbija na prvo mesto. Za njom slede Njujork, London, Peking i Boston, s tim da Peking i London dele treće mesto.
U izveštaju se ističe i amsterdamska StartupDelta koja je napravila najznačajnije pomeranje na listi popevši se sa 19. mesta u 2017. godini na 15. u ovoj. Razlog za ovo pomeranje autori izveštaja vide u dva IPO-a vrednosti od ukupno dve milijarde dolara koja su se desila prethodne godine (startapi Adyen i Elastic sada zajedno teže gotovo 30 milijardi dolara). U isto vreme izražena je i sumnja da će ova scena nastaviti da proizvodi startape čija se vrednost meri u milijardama, piše Starit.rs.
Očigledno je i da Severna Amerika i dalje dominira listom. Čak 14 od 30 najvitalnijih startap ekosistema smešteno je na ovom kontinentu, od čega je čitavih 12 u SAD.
Izveštaj skreće pažnju i na ekosisteme koje treba da posmatramo u budućnosti, pa tako lista Next 30 upućuje na to da ravnomerno širenje startapa možemo da očekujemo po azijsko-pacifičkoj regiji, Evropi i Severnoj Americi.
Fintech startapi stare, deep tech u povoju
Po Startup Genome-u životni ciklus različitih startap podsektora sastoji se iz rasta, zrele faze i starenja.
Faza rasta mahom obuhvata deep tech startape (pod kojima u Startup Genome-u podrazumevaju startape koji se u velikoj meri oslanjaju na tehnološka dostignuća) i oni su najbrže rastuća grupa. U njoj cvetaju oni koji se bave naprednom proizvodnjom i robotikom (Advanced Manufacturing & Robotics), blockchainom, agtechom i novinama koje se tiču hrane (Agtech & New Food) i veštačkom inteligencijom.
Fintech je u kasnoj zreloj fazi, dok se digitalni mediji i gejming već nalaze u fazi starenja.
Bez obzira na postojeće podsektore i njihov generalno usporen rast, novi podsektori ne prestaju da se pojavljuju (npr. kvantno računarstvo).
Srbija je među vodećim zemljama po broju blockchain developera
Što se tiče domaćeg startap ekosistema, Beograd i Novi Sad se nalaze u ranoj fazi razvoja. A glavne brojke koje opusuju našu startap scenu kažu sledeće:
Vlada je uložila 79 miliona dolara u infrastrukturu koja neguje startap kulturu.
Vrednost startap ekosistema je 303 miliona dolara (međutim, na osnovu metodologije nisu uvršteni startapi bez investicija i oni registrovani izvan Srbije).
Broj startapa u ekosistemu kreće se između 200 i 400, što domaći ekosistem smešta u prvu fazu razvoja.
Srbija je u top pet ekosistema po broju pristupačnog kvalitetnog kadra.
Prema izveštaju, olakšice koje bi mogle da utiču na osnivače startapa kada razmišljaju gde da ih pokrenu na strani Beograda i Novog Sada stoje nizak porez na dobit i talentovana radna snaga. Uz to, srpski ekosistem je ocenjen najvišom ocenom (10) za rast investicija u domaće startape i za nijansu slabijom (9) za rast ukupnog broja startapa. Komentarišući rezultate, generalni direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević je izjavio.
- Srbija ima perspektivan startap ekosistem u kome su se najuspešniji startapi samofinansirali. Sada imamo aktivno učešće i privatnog i javnog sektora sa fokusom na dalji ubrzani razvoj ekosistema, uključujući finansiranje startapa u ranoj fazi rasta.
Upravo je samofinansiranje jedan od razloga za obeshrabrujuću vrednost domaćeg ekosistema (303 miliona dolara u odnosu na pet milijardi). Kako se po metodologiji istraživanja pri računanju ukupne vrednosti ekosistema isključuju startapi bez investicija i oni koji nisu registrovani u Srbiji, neka od najzvučnijih imena naše startap scene nisu ušla u računicu. Tako su van zbira ostale investicije Seven Bridgesa i akvizicija Frame-a, kao i oni koji za svoj rast imaju da zahvale sopstvenim sredstvima (Nordeus, activeCollab, FishingBooker…).
Osim što je vrednost čitavog ekosistema ispod svetskog proseka , ispod proseka su i finansiranje startapa u ranoj fazi — i generalno i po startapu, kao i plate developera u Srbiji.
Ipak, zanimljivo je da izveštaj Srbiju stavlja u top pet zemalja po broju blockchain developera, zbog čega ima i značajan broj blockchain startapa i dva ICO-a vredna pomena — GameCredits (56 miliona dolara) i OriginTrail (22 miliona dolara).
Sartap Gemome prepoznao je i domaću gejming scenu, u kojoj, naravno, dominira Nordeus sa svojom fudbalskom aplikacijom koja okuplja 180 miliona korisnika zahvaljujući kojima je u prošloj godini prihodovao 75 miliona dolara. Primetna pojava je i akvizicija 3Laterala, kao i osnivanje Asocijacije industrije video igara Srbije.
U narednim mesecima Inicijativa „Digitalna Srbija“ nastavlja saradnju sa Startup Genome-om, pa možemo da očekujemo još detaljniju analizu domaćeg ekosistema.