TRAMP PRKOSI SVIMA Kako je jedan njegov rizičan potez ceo svet doveo u VELIKU OPASNOST
Odnos administracije prema Iranu mogao bi da ima smrtonosne posledice po čitav svet. Svež podsetnik na to je došao izjavom Irana da više neće u potpunosti ispunjavati nuklearni sporazum koji je postigao sa SAD i Evropom 2015. godine.
Komentara 0
Tim sporazumom je, inače, Teheran pristao na 15-godišnje pauziranje svog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje ekonomskih sankcija.
U televizijskom obraćanju u sredu ujutro - tačno godinu dana nakon što je Tramp povukao Sjedinjene Države iz sporazuma - iranski predsednik Hasan Rohani najavio je niz poteza koji bi zemlju približili sticanju sposobnosti za proizvodnju nuklearnog oružja.
Međutim, Rohani nije uradio isto što i Donald Tramp i odustao od čitavog sporazuma. Umesto toga, on je obavestio evropske nacije da preduzima neke pažljivo kalibrisane korake, i da će Evropi i ostalim potpisnicima sporazuma (Rusiji i Kini) dati 60 dana da ispune svoje obaveze, naročito kada je reč o bankarskim i naftnim sektorima.
Rohani je najavio da će, ukoliko svetske sile ne održe svoja obećanja, Iran nastaviti s visokim nivoom obogaćivanja uranijuma.
O tome su razgovarali i šefovi diplomatija Irana i Rusije Mohamed Džavad Zarif i Sergej Lavrov u Moskvi. Iranski ministar spoljnih poslova izjavio je svom ruskom kolegi da je odluka Teherana da smanji neka ograničenja iz nuklearnog programa legalna i reverzibilna. Zarif je rekao da delovanje Irana nije prekršlo originalne uslove nuklearnog sporazuma i da je sada dat 60-dnevni rok za diplomatsku aktivnost.
Na vest iz Irana je reagovao i portparol premijerke Velike Britanije Tereze Mej.
- Pozivamo Iran da nastavi sa ispunjavanjem obaveza iz sporazuma i da ne preduzima korake koji bi doveli do eskalacije - rekao je on.
Oglasila se i Kina, rekavši da je američka politika dodatno pogoršala“ tenzije sa Iranom.
Sankcije nisu urodile plodom
Nije misterija zašto je do iranskog poteza došlo, čak i ako su uzrok i posledica odvojeni 12 meseci, piše „Gardijan“. Osmog maja prošle godine, Tramp je odbacio savete svojih šefova vojske i bezbednosti i izašao iz onoga što je on nazvao „najgorim poslom u istoriji“.
Najjednostavnije objašnjenje je da se Trampu nije sviđao „posao“ ne zato što je bio neefikasan - naprotiv, međunarodni inspektori su bili nepopustljivi u tome da se Iran pridržava sporazuma - već jednostavno zato što je on predstavljao najveće spoljnopolitičko ostvarenje njegovog prethodnika Baraka Obame. Iako izgleda smešno, Trampova zavist i ljutnja na Obamu i njegov ugled mogu biti ključni pokretač ove velike geopolitičke promene.
Američko nametanje sankcija Iranu i pozivanje ostalih zemalja da slede njenu politiku, kao i pretnje napadima nisu urodili plodom da se ta bliskoistočna zemlja zastraši, već ju je to naljutilo. Iran je pod velikim problemima, njegova ekonomija je ugrožena sankcijama, ali ga to nije sprečilo da ponovo zapreti koracima poput obogaćivanja uranijuma, koji mogu da dovedu do stvaranja nuklearnog oružja.
Evropa pred dilemom
Sada se, međutim, i Evropljani suočavaju sa bolnom dilemom: ili će podleći Trampovom pritisku i dozvoliti propast sporazuma koji je svet činio bezbednijim od pretnje da Iran postane nuklearna sila, ili će, ako mu prkose, neke od njihovih najvećih kompanija snositi velike gubitke zbog američkih sankcija.
Zemlje EU su prošle godine dosta vremena posvetile pokušaju nalaženja mehanizma kojim bi omogućile svojim kompanijama da posluju sa Iranom, a da zaobiđu američke sankcije, ali neuspešno.
U svakom slučaju čitav svet je sada postao svestan toga da Trampova politika, često zasnovana na impulsivnosti, a ne na dokazima, može da ima opasne posledice.