Ово предавање организовано је у оквиру управо затворене изложбе „Милан Коњовић: Дубровник, Млини, Цавтат“, која је била приређена у зрењанинском Народном музеју.
Историчарка уметности и виша кустоскиња Савремене галерије Зрењанин Славица Попов нагласила је значајан допринос који је знаменити сликар Милан Коњовић дао оснивању војвођанских колонија у педесетим годинама прошлог века, са посебним освртом на траг који је оставио у Зрењанину. Она је подсетила на први покушај оснивања уметничке колоније у тадашњем Великом Бечкереку.
У атељеу мађарског сликара Пала Вага, саграђеном уз жупанијски двор, окупљали су се тадашњи уметници од 1897. до 1899. године, када је у Сомбору рођен Милан Коњовић. Домаћин окупљања био је сликар Антал Штрајтман, који је потом, почетком 20. века, био и иницијатор оснивања групе Великобечкеречки импресионисти, из које је инициран последњи, али неуспешан покушај да се у Војводини, између два рата, оснује уметничка колонија. И тек у педесетим годинама прошлог века колоније у Војводини ничу једна за другом. Најпре у Палићу 1950. године, па у Сенти, Бачкој Тополи, Бечеју, Кикинди, а у Ечки код Зрењанина 1956. године.
- Ове колоније имале су велики значај у децентрализацији уметности, у формирању веома значајних уметничких збирки ван великих центара. Сликарску колонију основао је Народни одбор среза Зрењанин 1965. године. То је била и полазна основа за утемељење Савремене галерије у Ечки, као савременог музеја. У време оснивања то је била једина установа у Србији где се на једном месту могла видети репрезентативна продукција савремене ликовне уметности – подсећа Славица Попов.
Она напомиње да је за првог управника Савремене галерије постављен сликар Тивадар Вањек.
-У групи уметника који су стигли у колонију, поред Васе Поморишца, Јожефа Ача, Лазара Возаревића, Јована Јаничека и других, био је и Милан Коњовић. Први сазив колоније у Ечки 1956. године једноставно није могао да прође без њега, јер је њему сликање у колонијама нарочито погодовало. Током боравка, Коњовић је насликао 15 слика, од којих се две чувају у колекцији Савремене галерије Зрењанин. Оне су до сада излагане на 15 изложби, последњи пут прошле године у салону зрењанинске галерије - подсећа Попов.
Коњовић је 1958. године боравио у ечанској колонији и том приликом насликао девет слика, од који се две налазе у колекцији зрењанинске галерије.
- Током два боравка у Ечки Коњовић је насликао 24 слике, углавном инспирисане летњим ечанским пејзажима. Боравак у војвођанским колонијама и комуникација са младим сликарима утицала је на његово сликартво. А његово само присуство, његов уметнички ауторитет и енергичност, подстицајно је деловала на младе уметнике који су боравили у колонији – објашњава Попов, уз опаску да су Коњовићеве слике, настале у војвођанским колонијама, излагане на изложбама у земљи и иностранству, поред осталог у Риму, Барију, Милану, Њујорку, Сао Паолу, Паризу...А из тог периода његовог рада (1952-1959) заоставштина је чак 239 слика са његовим потписом.
Ж. Балабан
