"Procedura otvaranje firme je do te mere pojednostavljena, da vi možete za dva dana da otvorite firmu sa jako malim troškovima - 10, 15 evra. Početni kapital je samo 100 dinara, tako da nema nikakvih prepreka da osnujete firmu. Od onog trenutka kada vi počnete da obavljate vašu delatnost i kada se lampica upali da se dešava nešto nelegalno, vi ste nestali sa tržišta i to je već kasno", objašnjava za
RTS Goran Radosavljević, profesor FEFA.
Ivan Ivanović iz Poreske policije napominje da je nedavno za osnivanje firme bilo potrebno 5.000 dolara, a sada se - 100 dinara.
Kada završi posao zbog kog je osnovana, vrlo brzo odlazi u stečaj ili likvidaciju. "Imamo mnogo situacija gde je veliki broj firmi registrovan na jednoj adresi. Te osobe ili ne postoje ili ih ne možete naći. Ako ste registrovani na staru osobu, što se često radi, vi ne možete da naplatite vaše potraživanje, porez ili bilo šta. Firma nema kapital, ako ste došli do osobe ne možete da naplatite, a firma je obavila posao za koji je bila osnovana", dodaje Radosavljević.
U trgovini i konsaltingu najčešći fantomi
Uglavnom je u pitanju nelegalan uvoz, izvoz ili finansijska transakcija.
"Kada oni prođu carinu, svu urednu dokumentaciju, dok stignu do tržišne inspekcije te firme su prodale svoju robu i više ne postoje. To je jedan od primera, ima mnogo drugih. Roba koja se uvozi za Kosovo, a ne ode na Kosovo. Pa se uvozi radi izvoza, nikad se ne izveze", navodi Radosavljević.
Najčešće je reč o firmama koje se, kažu, bave trgovinom i konsaltingom. U poslednje vreme se javljaju udruženja.
"Udruženja su poseban nivo fantomskih firmi. One nisu firme, one su osnovane po zakonu o udruženju, vrlo ih je lako osnovati, nisu profitne organizacije a često se bave jako profitabilnim delatnostima", navodi Radosavljević.
Postupak sprečavanja rada
Kako bi sprečili rad fantomskih firmi, u Odseku za procenu rizika poreske policije na osnovu podataka izdvajaju rizična preduzeća i izlaze na teren. Ako se to utvrdi, firmi se oduzima PIB i onemogućava rad, a APR ne dozvoljava vlasnicima da promene podatke u registru.
Nakon toga, Poreska policija od banaka traži podatke o preduzećima koja su uplaćivala novac na račun fantomske firme. Za neobračunat i neplaćen porez Poreska policija podnosi krivične prijave protiv odgovornih lica.
Postoji još načina da se oteža rad ovakvih preduzeća. "Bolja koordinacija rada inspekcijskih službi kada roba uđe na granici onda će se alarmirati neke druge službe koje će ispitati kuda ta roba ide i digitalizacija sistema, gde će službe istog trenutka znati, Poreska, Carina, APR, MUP, istog trenutka znati da postoji nešto u sistemu što se nelegalno desilo, ili je to neka adresa gde se više firmi registrovalo ili neka osoba na koju se više firmi registrovalo", ističe profesor FEFA.
Prednost brzog otvaranja firmi
Ipak, nije sve tako sivo. Radosavljević tako ukazuje da je dobro da se firme u Srbiji otvaraju za nekoliko dana i sa malim troškovima.
"To su prednosti jer podstiče preduzetništvo, otvaranje novih firmi, domaće investicije, da mladi ulaze u privatni sektor. S druge strane, to podstiče i nelegalne radnje jer prelako otvaranje bez dodatne kontrole dovodi do velikog broja potencijalnih fantomskih firmi i nelegalnog biznisa", napominje profesor FEFA.
U APR-u moguće prijaviti fiktivnu adresu firme
Prilikom registrovanja privrednog društva u Agenciju za privredne registre (APR) moguće je navesti da se ono nalazi i na fiktivnoj adresi, jer uz registracionu prijavu nije potrebno priložiti bilo kakav dokaz o vlasništvu, kao što je na primer ugovor o zakupu prostora, a koji bi potvrdio da se firma stvarno i nalazi na prijavljenoj adresi. Tako postavljen sistem ostavlja prostor da, u krajnjoj istanci, oštećeni budu i građani koji žive na adresama koje su korišćene za lažnu prijavu.
U APR-u za Insajder tvrde da oni nisu nadležni za proveravanje tačnosti prijavljenih podataka, već da se postupak registracije "zasniva na načelu formalnosti". Odgovornost prebacuju na Poresku upravu (PU), iz koje u odgovoru Insajderu navode da, iako imaju ovlašćenja da privremeno oduzimaju PIB u slučaju nedostupnosti firmi na registrovanoj adresi, kontrole vrše, kako kažu, konstantno, "shodno planovima i procenama rizika".
Ono što ostaje kao posledica manjkavosti zakona i loše uređene procedure jesu slučajevi kada se na prijavljenoj adresi firme pojavi izvršitelj, a na njoj zatekne fizičko lice koje ni na koji način nije povezano s firmom.
Takvih slučajeva u praksi je mnogo, kaže za Insajder predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev. Opširnije o ovoj temi čitajte na sajtu Insajdera
OVDE.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Biciklista u Požegi vozio sa 3,28 promila alkohola i prošao kroz crveno")
Komentari 17
Doktor
Nesa
Exit
Stylos group Novi Sad plata kasni 22 meseca,pa gde ste inspektori??????
Pobegao sam iz Stylosa 1998....
Pobegli mnogi...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar