DŽONSON NA KOLENIMA Niko nije verovao da može da bude gori premijer od Tereze Mej - SVE DO SADA
Do kraja njenog neslavnog trogodišnjeg boravka u Dauning stritu, čak i najvernije pristalice tadašnje britanske premijerke Tereze Mej, poznate kao “Mejbot”, morale su da priznaju da ona nikada neće spadati u najveće britanske lidere.
Komentara 0
Nasuprot tome, Boris Džonson je zbog svoje spontanosti i optimizma postao miljenik članova Konzervativne partije, koji su ga izabrali na vodeću funkciju kada je Tereza Mej najzad podnela ostavku, pošto nije uspela da dobije podršku parlamenta za sporazum o Bregzitu.
Prvog dana na položaju Džonson je obećao hrabri novi sporazum o Bregzitu, oštro kritikujući “sumnjičavce koji sve vide crno” i političku klasu za koju je rekao da je zaboravila na britanski narod kome služi. Činilo se da je njegov optimizam dovoljan da prevaziđe sve nesuglasice na putu izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije.
Na trenutak, izgledalo je kao da će udahnuti novi život i, da se poslužimo njegovim rečima, “pozitivnu energiju” u proces Bregzita. Neki su mislili da će možda uspeti u onome u čemu Tereza Mej nije, ali vrlo brzo je sve krenulo po zlu.
Džonson je izgubio sve pristalice u parlamentu koje su ga prvobitno birale, a potom je isključio 21 člana svog poslaničkog kluba koji su glasali protiv njega i izgubio većinu.
Kada je opozicioni lider Džeremi Korbin odbio da prihvati njegovu igru, osujećena su njegova nastojanja da osigura raspisivanje prevremenih izbora, a sa ciljem da zameni smenjene poslanike novom garniturom kandidata, koji će biti privrženiji njegovom tvrdokornom stavu prema Bregzitu.
Sada je doslovno zarobljen u Dauning stritu, a Korbin drži ključeve u rukama. Vlada u ponedeljak planira ponovo da predloži izbore, ali opozicioni lider kaže da će njegova partija podržati taj potez samo ukoliko njeni napori da spreči Bregzit bez sporazuma ne urode plodom.
- Njegova najveća taktička greška do sada nedvosmileno je činjenica da nije shvatio da Korbin, kao lider opozicije, ima pravo veta na odluke o održavanju opštih izbora - obajšnjava profesor Toni Trejvers, direktor Insituta za javne poslove Londonskog Ekonomskog fakulteta.
- Čini se da su konzervativci i njihovi savetnici mislili da će ako ponude opšte izbore laburistima oni to jedva dočekati, ali sudeći prema rezultatima - predlog zakona o zabrani Bregzita bez sporazuma i mogućnost da opozicija osujeti opšte izbore - postoji mogućnost da premijer ostane zarobljen u vladi, a da pritom neće moći da ispuni obećanje da će napustiti EU bilo kako bilo - dodaje on.
Sada se novoizabrani premijer nalazi u situaciji u kojoj Tereza Mej nikada nije bila: na kolenima preklinje opoziciju za raspisivanje novih izbora.
Kako je do toga došlo?
Džonsona je sreća napustila kada je odlučio da odloži ili suspenduje rad parlamenta od sredine septembra, čime je vreme koje zakonodavcima ostaje da blokiraju sporazum bez Bregzita skraćeno. Biće to najduža suspenzija parlamenta posle Drugog svetskog rata, koja je uzdrmala podeljenu opoziciju. Iako su bile podeljene u stavovima prema Bregzitu, opozicione partije su se ujedinile u protivljenju nečemu što su doživeli kao napad na britanske ustavne konvencije.
Od tada se porazi nižu jedan za drugim. Ophođenje glavnog Džonsonovog savetnika Dominik Kamingsa naljutilo je mnoge visokorangirane konzervativnce. Prvo odluka o otpuštanju pomoćnice ministra finansija Sadžida Džavida, koju je iz Dauning strita navodno ispratio naoružani policajac nakon što ju je Kamings optužio da je prikrivala kontakte sa članovima partije koji su naklonjeni ostanku u EU, pogotovo što je reč o savetnici koja je stravstvena bregzitovka.
Zatim je usledila odluka o otpuštanju 21 buntovnog poslanika koji su, zajedno sa opozicijom, glasali u korist zakona o sprečavanju Bregzita bez sporazuma, plana koji je, po mnogima, skovao Kamings.
Bivši konzervativni premijer Džon Mejdžor pozvao je Džonsona da smeni savetnike:
- Otarasi se tih savetnika pre nego što potpuno zatruju političku atmosferu. Uradi to što pre - rekao mu je u Glazgovu.
Najveće poniženje Džonson je doživeo u četvrtak kada je njegov rođeni brat Džo podneo ostavku na ministarsku funkciju i rekao da će predati poslanički mandat.
Njegov potez se nadvio kao oblak nad njim kada je držao govor koji bi u normalnim okolnostima trebalo da označi početak izborne kampanje.
Ispred zida policijskih kadetkinja u Zapadnom Jorkširu hteo je citira rečenicu koju policija izgovara kada nekog hapsi, ali se zbunio, počeo da muca, osvrtao se u nadi da će mu neko pomoći, a rezultat je bio nedorečena šala. Na kraju je policajka iza njega sela, verovatno zato što joj je pozlilo, a Džonson se okrenuo da je pita da li je sve u redu.
Jedan novinar je pitao:
- Zar nije opravdano što se ljudi pitaju kako bilo ko može da vas podrži kad ne može ni rođeni brat?
Pročitajte još
Odgovor je neizvestan. Izbori su svakako lutrija, ali Džonson i njegovi savetnici upustili su se rizik nadajući se da će ako pretvore Konzervativnu partiju u grupu evroskeptika, to dovesti do rekonfiguracije saveza za Bregzit i biti dovoljno da pobede na opštim izborima. Ako uspe to da izvede, njegova odluka da isključi umerene konzervativce iz partije doprineće da dobije stabilniju, tvrdokornu probregzitovsku partiju, sačuva kožu i promeni definiciju torijevaca.
Ali ako njegov trapav i na momente bizaran govor u četvrtak shvatimo kao nagoveštaj, možda je izgubio pobedničku auru koja je nekada toliko obećavala.