"Nikad nećemo zaboraviti ukus prašine i betona": Prva knjiga ISPOVESTI ljudi koji su iz prve ruke doživeli 11. septembar
Mnogi od nas i dalje pamte gde su se nalazili kada je prvi avion Junajted ejrlajnsa udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Drugi su premladi da bi se sećali užasa koji se dogodio 11. septembra 2000. godine u Njujorku.
Komentara 0
Napad Al Kaide u kome je stradalo više od 3.000 ljudi i povređeno 6.000 šokirao je svet i do danas ostao najveći teroristički napad na američkom tlu.
Novinar Garet Grat proveo je veći deo karijere izveštavajući o posledicama koje su proistekle od reakcije Zemlje na napad, od ratova u Iranu i Avganistanu do uticaja na nacionalnu bezbednost.
Ali njegova nova knjiga "Jedini avion na nebu" govori o ljudima koji su iz prve ruke doživeli svu nesreću tog užasnog dana.
To je prva sveobuhvatna usmena istorija ljudi pogođenih tragedijom - od radnika na aerodromima koji su teroristima prodali karte do onih koji su prvi priskočili u pomoć i njihovih prestravljenih porodica.
- To je zauvek promenilo moj doživljaj tog dana. Plakao sam svakodnevno dok sam slušao strašne ispovesti tih ljudi. Roditelji su gubili decu, deca roditelje, braću, sestre, poslednji telefonski pozivi onih koji su bili zarobljeni u avionima. Te priče slamaju srce - rekao je Grat.
U svojoj knjizi on je otkrio malo poznat podatak da su migranti bez dokumenata zvali volonterske centre i pitali kako mogu da pomognu.
- Rekli su da je to zemlja u koju su odabrali za svoj dom i da neće dozvoliti nikome da je uništi - dodao je Grat.
Pročitajte još
U knjizi se nalazi blizu 500 ispovesti. Mnoge od njih ispričali su ljudi koji su se našli u neposrednoj blizini kula kada je došlo do napada. Oni su izpričali da nikada neće zaboraviti zvuk urušavanja, ukus prašine i betona u ustima, kao ni nemu tišinu koja je nakratno usledila pre nego što su ljudi u panici počeli da traže svoje najmilije.
Među koricama je i ispovest dvojice lučkih policajaca, jedinih osoba spasenih ispor ruševina, koji se i danas bore sa posttraumatskim stresom kaon što su dane proveli boreći se za život zatrpani ispod tona betona.