Rusija ide ka novoj ekonomskoj krizi, a Putina zanima SAMO JEDNO
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan izjavio je za medije u ponedeljak da je “pravo vreme” za pomirenje između EU i Moskve, što je još jedan primer koji ilustruje produbljivanje pukotina u nekada jedinstvenoj ekonomskoj kampanji protiv Rusije. Najnovija francuska najava stiže u trenutku kada su se američki poslanici vratili na posao, dok su se najmanje dva predloga zakona protiv Rusije našla pred Kongresom.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kreatori politike i stručnajci pitaju se da li su nove unilateralne sankcije delotvoran način reagovanja na avanturizam ruskog predsednika Vladimira Putina, strahujući da bi one mogle da naškode odnosima sa američkim trgovinskim partnerima i saveznicima.
SAD i njihovi saveznici prvo su uveli paket ekonomskih sankcija 2014, sa ciljem da kazne Rusiju zbog aneksije Krima i podrže separatističke milicije na istoku Ukrajine. Od tada su kreatori politike u Moskvi stvorili monetarno i finansijsko utvrđenje, koje daje prednost stabilnosti u odnosu na rast i služi kao bedem ruskog suvereniteta, istovremeno pomažući Kremlju da se uspešnije izbori sa ekonomskim sankcijama nego što su mnogi analitičari očekivali.
Uz pomoć sposobnih tehnokrata poput Elvire Nabiuline, predsednice ruske Centralne banke, Putin je sagradio temelje koji imaju za cilj da zaštite Kremlj od spoljašnjih pritisaka, kao što su sankcije, i pojačaju sposobnost ruske ekonomije da se izbori s budućim ekonomskim olujama - bilo da je reč o padu cena nafte, ili globalnoj recesiji.
- Putinov odgovor na sankcije je u suštini ovo: Investiraćemo manje, manje ćemo rasti i manje trošiti, ali ćemo stvoriti rezerve kako bih ja mogao da nastavim sa agresivnom politikom - smatra Anders Oslund iz trusta mozgova Atlantski savet, specijalizovanog za rusku ekonomsku politiku.
Uprkos prijateljskoj retorici između Donalda Trampa i Vladimira Putina, tenzije i dalje rastu i rasplamsava se nova trka naoružanja. Ranije ovog meseca Putin je izjavio da će Rusija proizvoditi rakete koje su bile zabranjene sporazumom sa SAD potpisanim u doba hladnog rata, a krajem avgusta je obećao “simetričan odgovor” nakon što su SAD obavile ranije zabranjene raketne testove.
Za vreme Putinove vlasti, Rusija je doživela niz ekonomskih kriza, počev od raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina XX veka, preko finansijske krize 1998, globalne recesije 2008, pa do najnovije recesije 2014.
- Kada Putin analizira ekonomske izazove, mislim da ga manje zanima rast, a mnogo više preživljavanje krize - kaže Kristofer Miler, profesor asistent na Univerzitetu Tafts i stručnjak za rusku ekonomiju.
Od 2014. Rusija je povećala rezerve strane valute na zapanjujućih 500 milijardi dolara (po tome je četvrta u svetu), otplatila dugove prema inostranstvu, “naduvala” (drugim rečima, devalvirala) rusku rublju da bi učinila ruske izvozne artikle konkurentnijim, “de-dolarizovala” holdinge da bi odvojila Rusiju od američkog finansijskog sistema i uskladila državne troškove i prihode.
Cena ruske nafte je taman tolika koliko je ruskoj državi neophodno za rebalans budžeta na godišnjem nivou: oko 40-45 dolara po barelu. Nafta je daleko najveći izvozni artikal Rusije i glavni temelj ratnog fonda.
"Putin samo hoće da kontroliše narod, ekonomski rast ga ne zanima"
Politika Kremlja, međutim, ima svoju cenu i udara po džepu obične Ruse, BDP je od 2014. veoma nizak, privredni rast iznosi između jedan i dva odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, plate stagniraju poslednjih pet godina, a dugovi potrošača su se udvostručili u istom periodu. Kremlj planira da potroši bilione rubalja na “nacionalne projekte” kako bi podstakao ekonomiju, ali to najverovatnije neće značajnije povećati ekonomski rast.
- Sve to zvuči divno, ali se zapravo vrlo malo toga zaista događa - kaže Endžela Sten, profesor Univerziteta u Džordžtaunu.
Neki stručnjaci na Zapadu gledaju na letnje proteste u Moskvi i loš domaći rast kao znakove problema Kremlja. Ali Putinov režim, iako je možda zabrinut zbog dugoročnih uticaja, to ne doživljava kao neposrednu krizu.
- Putinu je važna makroekonomska stabilnost zato što je fokusiran na suverenitet i želi da kontroliše narod svim sredstvima. Stope rasta ga naročito ne zanimaju - smatra Oslund.
Dok ruski predsednik traga za alternativama SWIFT-u, globalnom sistemu plaćanja na Zapadu, i nastoji da uspostavi bliskije odnose s Kinom, jasno je da ne brine mnogo zbog izolovanosti od zapadne globane ekonomije.
Pročitajte još
Kreatori politike i zvaničnicii u Evropi i SAD nastaviće da diskutuju o najboljem pristupu rešavanju problema revanšistički nastrojene Rusije, ali ne smeju da zanemara ekonomske bedeme koje su Putin i Kremlj sagradili, ocenjuje CNN.
Ako SAD samostalno uvedu nove sankcije, bez konsenzusa sa saveznicima i trgovinskim partnerima, to bi moglo da naškodi transatlantskim odnosima koji su već uzdrmani zbog Trampovog nepredvidljivog ponašanja.