1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemci na severu Sirije? „Hrabra i smotana ideja“

23. oktobar 2019.

Kontroverzna je debata o predlogu nemačke ministarke odbrane da se i zapadne sile uključe u „bezbednosnu zonu“ na severu Sirije. Neki komentatori štampe vide to kao konačno buđenje Berlina, drugi kao besmislicu.

https://p.dw.com/p/3RmIm
Anegret Kramp-Karenbauer na sednici sa ministrom spoljnih poslova Masom o planovima za SirijuFoto: picture-alliance/AP Photo/M. Sohn

Predlog Anegret Kramp-Karembauer, nemačke ministarke odbrane i šefice Hrišćansko-demokratske unije (CDU), izazvao je buru na nemačkoj političkoj sceni. Ona je u razgovoru za DW predložila da „bezbednosna zona" na severu Sirije bude međunarodno kontrolisana, ostavljajući nedorečenim da li to podrazumeva slanje vojnika Bundesvera u region.

Istovremeno su predsednici Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dogovorili da se prekid vatre produži do sledećeg utorka, te da Rusija zajedno sa sirijskom armijom nadgleda povlačenje kurdskih boraca iz pojasa širokog 30 kilometara i dugog 440 kilometara uz sirijsko-tursku granicu. Tim pojasom bi uskoro trebalo da patroliraju ruske i turske trupe.

Stoga je i Kramp-Karemnbauer rekla da „međunarodna" kontrola te zone podrazumeva dogovor sa Rusijom. Međutim njeni kritičari prebacuju da nije jasno da li se ministarka odbrane konsultovala sa bilo kim, kako misli pravno da pokrije stvaranje „međunarodne" zone i zašto bi Moskva pristala na tako nešto kada sada ima jaku poziciju u Siriji.

„Uz svo poštovanje: ko je uopšte ta Anegret Kramp-Karenbauer?", pita se komentator Zidojče cajtunga. „Nije ni sto dana na ministarskoj funkciji, do sada nije znala da upotrebi predsedavanje CDU u svoju korist, njeno znanje o spoljnoj politici je ograničeno i bez pomoći Angele Merkel ništa neće postići kod Putina i Erdogana", piše minhenski list.

Zidojče nadalje iznosi sumnju da Kramp-Karenbauer može da ubedi i najbliže nemačke partnere u ovaj poduhvat – ona je u intervjuu za DW pomenula Francusku i Veliku Britaniju. Ministarka očito nije sa svojim namerama upoznala ni Socijaldemokrate, koalicione partnere u Berlinu. Zato Zidojče ocenjuje njenu ideju „suštinski kuražnom, a u izvedbi smotanom".

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) piše da izraz „bezbednosna" ili „sigurna" zona vodi u zabludu. „Sirija je poprište rata, nema tamo mesta za sigurnost. Ako će ga i biti, za njega se mora izboriti oružanim nasiljem. Ako se predlog Kramp-Karenbauer promisli do kraja, on podrazumeva da se i vojnici Bundesvera umešaju u rat."

Noje osnabriker cajtung podseća da je Nemačka od početka godine u Savetu bezbednosti (SB), ali da tamo još nijednom nije iznela sličan predlog. Komentator lista se pita zašto bi Rusija, kao stalna članica SB, dopustila da se dolaskom zapadnjaka na sever Sirije ograniči njen uticaj.

„Predlog Anegret Kramp-Karenbauer je bespomoćni i okasneli pokušaj da se ponište greške iz prošlosti", dodaje list iz Osnabrika.

Drugačije pak piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung: „U suštini inicijativu ministarske odbrane mogu da osuđuju samo oni koji misle da Nemačka treba da zabije glavu u pesak i drži se van svih konflikata. Ali to bi bilo poricanje realnosti. Svetski poredak sve više gubi stabilnost. Sila koja je donekle održavala taj poredak – uglavnom u skladu sa nemačkim predstavama –pod sadašnjim predsednikom se povlači u puževu kućicu", dodaje list, misleći na SAD i Donalda Trampa.

„To ostavlja haotični vakuum u koji upadaju sile koje nemaju za cilj uspostavljanje slobodarskih demokratija. To što je članica NATO Turska umarširala u Siriju, na više načina utiče na nemačke interese. Dovoljno bi bilo pomenuti izbeglice", zaključuje list iz Frankfurta.

Sličnog stava je i Velt (Berlin). „Konačno je jedan važan glas nemačke politike izašao sa predlogom koji nije samo reaktivan u odnosu na tragediju na severu Sirije", piše list. „Kako je Zapad toliko dugo radio premalo, Rusija je postala pravi donosilac odluka u Siriji. (…) Ako Evropljani stupe na tle Sirije, opet će postati igrač u stvaranju posleratnog poretka u toj zemlji."

To komentator Velta vidi kao odlučujuću prednost bezbednosne zone: „Ona bi recimo Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji otvorila mogućnost da zahtevaju održivije rešenje za zemlju nego što su to Asadova klika i diktatura koja svesno izopštavaju milione sunita i time nimalo ne olakšavaju povratak izbeglica."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android