Novo iskušenje za američko-turske odnose
1. novembar 2019.
To je bila prava politička bomba u Ankari. Velika većina kongresmena je u Sjedinjenim Američkim Državama usvojila rezoluciju kojom se masakri nad Jermenima u Osmanskom carstvu između 1915. i 1917. zvanično nazivaju genocidom. Prilikom proterivanja Jermena iz Anadolije nastradalo je do milion i po ljudi.
Turska kao država naslednica Osmanskog carstva doduše priznaje da je za vreme prvog svetskog rata nastradalo između 300 000 i 500 000 Jermena, ali odbija da njihovu smrt nazove genocidom. Rezoluciju su ljutito odbacili turski političari nezavisno od toga kojoj partiji pripadaju.
Usledila je besna reakcija predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana, koji je rekao da taj korak nema nikakvu vrednost i da ga Turska ne priznaje. Turski predsednik je dodao da je rezolucija „velika uvreda turskog naroda" i spomenuo da je u islamskoj veri genocid strogo zabranjen.
Lider najveće opozicione stranke, koja je kemalistički orijentisana, (CHP) Kemal Kiličdaroglu nije zaostajao sa kritikom: „Ova odluka neće naštetiti samo tursko-jermenskim odnosima, već će imati negativan uticaj i na tursko-američke odnose. Ne želimo nove napetosti u našem regionu". I desno-konzervativne stranke su reagovale na isti način odbijajući Rezoluciju američkog Kongresa.
Jedino je prokurdska partija HDP pokazala razumevanje za rezoluciju: „Velika katastrofa jermenskog naroda je uvek predmet rasprave stranih parlamenata. Ali jedini parlament koji bi mogao da zaleči rane jermenskog naroda jeste Turski parlament", kaže poslanik ove stranke Garo Pajlan.
Odluka kao signal
Rezolucija nije obavezujuća ali ima veliku simboličku težinu i značenje za tursko-američke odnose. Američki kongres je dugo oklevao sa ovim korakom jer nije želeo da naudi Turskoj kao članici NATO. No, izgleda da je ponašanje Ankare za mnoge u Vašingtonu prevršilo svaku meru.
Turska je umarširala na sever Sirije i vojno suzbija kurdske jedinice koje su zvanični saveznici Amerikanaca. Pre toga Turska je od Rusije naručila protivvazdušni sistem S-400.
Stručnjak za međunarodne odnose Ilhan Uzgel o tome kaže: „Vašington još uvek zamera Ankari to što se zbiva u Siriji. I vojna akcija i kupovina S-400 od Moskve ostavljaju utisak da Turska trenutno flertuje sa Rusijom. Zato Vašington pokušava da Tursku pomalo satera u ćošak". On kaže da Turska ustvari sebi ne može da priušti takvu svađu: „Ne treba da se zaboravi, da privredne prilike u Turskoj nisu sjajne. Tako Turska i nema kapacitet da izdrži neki jak udar na privredu. Smatram da smo dospeli u najtežu fazu tursko-američkih odnosa od dolaska Erdogana na vlast".
„Pravno posmatrano – bez značaja"
Predstavnički dom SAD, kao jedan od dva doma Kongresa je uz Rezoluciju pripremio i predlog zakona kojim se zahtevaju oštrije sankcije prema Turskoj, koje bi obuhvatale kaznene mere prema visokim vladinim službenicima i zabranu prodaje oružja koje bi Turska mogla da upotrebi na severu Sirije.
Mustafa Serdar Palabijik, docent na univerzitetu TOBB u Ankari je istorijski ekspert za period masakra nad Jermenima. On smatra da Rezolucija ima veliki politički značaj, ali da je pravno beznačajna.
„Mada su SAD zvanično priznale genocid, ne postoji pravno važenje. To neće Tursku ponutkati da preuzme odgovornost". On smatra da rezolucija predstavlja vešt američki manevar: „Predstavnički dom je u vremenu napetoszti između Ankare i Vašingtona napravio korak koji namerno povećava tu napetost. Ako se u ubuduće budu dešavale kontroverze kao turska intervencija u Siriji ili kupovina S-400 onda bi trebalo očekivati ovakve reakcije. Sada Amerikanci u rukama imaju delotvoran adut protiv Turske".
Vreme usvajanja Rezolucije je kritično, jer se sve dešava uoči planirane posete Erdogana Vašingtonu. Ona je zakazana za 13. novembar. Erdogan je već problematizovao posetu:
„Još nisam odlučio. Ali znak pitanja je tu". To ne treba da čudi. Podsetimo, nemački Bundestag je 2016. usvojio rezoluciji kojom se masakri nad Jermenima u Osmanskom carstvu nazivaju genocid. To je bilo veliko opterećenje za tursko-nemačke odnose. Verovatno će vašingtonska Rezolucija staviti na sličnu probu i američko-turske odnose.